
Пре 50-ак година, тадашњи ентузијасти нашег села, решили су да изграде Дом омладине. Непознато нам је шта се у оно време мотало по главама наших баба, деда, мајки и очева, али претпостављамо да су размишљали као и ми данас. Као и тада пре 50 година, омладина Силбаша се суочава са истим проблемом – недостатком адекватног простора где би проводили слободно време. Дом омладине је у тих 50 година прешао велики пут. И дан данас наши родитељи говоре са сетом о некадашњим свиркама које су се одржавале у Дому, колективном гледању утакмица репрезентације на једином колор тв-у у селу, па онда приче о мувањима, новим познанствима... Они су испунили у оно време свој циљ – саградили су Дом омладине. То није био Дом за силбашку омладину, него за омладину из целе општине и шире.
Данас Дом омладине и даље стоји на истом месту. Међутим, од некадашњег поноса села, постао је највеће ругло. Катанац на зарђалим улазним вратима само говори о томе да је пре 10-ак година неко запечатио ово место док се не појави неко нов, нека нова генерација која ће извући мач из камена, односно дићи Дом опет на ноге. Старији одмахују руком: „Маните се ћорава посла, многи су покушавали, сви су одустали“. Али ми нећемо да одустанемо! Дошли су ти нови ентузијасти, на које се толико дуго чекало.
Први корак је био оснивање Удружења младих „СОК“ у Силбашу. Удружење покушава да пронађе средства за реконструкцију Дома преко различитих конкурса, фондова општине Бачка Паланка, покрајине или републике. Знамо да широм државе постоје удружења младих која су старија од нас и која већ имају искуства у решавању оваквих ствари.
Покушаћемо да ступимо у контакт са свима који би нам могли помоћи, јер само тако ћемо испунити циљ. Свесни смо да је посао огроман, да средстава немамо, али зато имамо воље! И ми хоћемо да гледамо утакмице репрезентације колективно у Дому. И ми хоћемо да слушамо Атхеист рап у Силбашу, да играмо стони тенис, гледамо филмове, организујемо различите трибине... Могућности је тако невероватно много, да нам то само даје снагу да идемо даље.
Као нестраначко удружење, није нам битно ко је на власти. Ми само желимо да људи престану да узимају поене на нашим проблемима, и да покушају да се сете неке свирке из Дома омладине којој су присуствовали. Па нека се само сете пољубаца које су размењивали под тим истим (сада) уништеним кровом, између тих истих (сада) девастираних зидова.
Па зар нису успомене довољне да би нам се помогло? Престаните више да нас саплићете, пружите нам руку и помозите нам да скинемо катанац са Дома омладине у Силбашу!
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.