Силвија Плат рођена је у Бостону 1932. године. Била је једна од најутицајнијих песникиња 20. века.
Autor: Jelisaveta Vakanjac
ФОТО: muskimagazin
Силвија је била из имигрантске породице; њени родитељи дошли су у САД у потрази за бољим животом. Мајка Аурелија била је аустријског порекла, а отац Ото немачког. Увек је била растрзана између жеље да испуни велике амбиције своје мајке и жеље да се ослободи истих. Неразумно је волела оца. Када се он разболео имала је само осам година.
Једне године, њена мајка поклонила је Силвији и њеном брату дневнике за Божић. Силвија је писала једну страницу по дану читаво рано детињство, а уласком у адолесцентски период, тражила је свеску без датума, „јер када дођу велики догађаји, једна страница није довољна“. Са непуних 13 година научила је куца на писаћој машини и била изузетно вешта у томе. Већ тада је говорила како је писаћа машина продужетак њеног тела.
На колеџ Смит дошла је 1950. године и била је успешан студент. На почетку се плашила одласка, претпостављајући да ће већина девојака доћи из приватних школа и сматрала је да неће моћи да им се супротстави и да им парира. Ипак, снашла се, и говорила је како воли да похађа женски колеџ, јер нема такмичења када је у питању освајање мушкараца. У том периоду се у њеном раду наслућује тензија између жеље да се посвети интелектуалном и мирном академском животу на колеџу и жеље да буде популарна, сексуално слободна америчка жена.
<�имг цласс="оат" срц="хттп://и.даилyмаил.цо.ук/и/пиx/2013/01/19/артицле-2265000-1708ДЦ4Е000005ДЦ-630_634x433.јпг" />
ФОТО: dailymail
У лето 1953. године, док је још била на колеџу, Силвија је заједно са другим колегиницама добила шансу да као гостујући писац пише за њујоршки магазин „Мадемоиселле“. Током боравка у Њујорку, Силвија је нестала, и њено одсуство је било медијски пропраћено, с обзиром да је била једва пунолетна студенткиња уваженог америчког колеџа. Након три дана је пронађена и испоставило се да је све време била у родитељском дому. Тих раних двадесетих година, почиње да осећа прве симптоме депресије, од које је боловала читавог живота. Њена мајка тврдила је да се Силвија са пута вратила промењена и да је тада имала први нервни слом. Престала је да чита све осим Фројдових књига, у којима је пронашла симптоме психичких обољења од којих је сумњала да болује. Покушала је да изврши самоубиство узевши пилуле за спавање. Покушај да одузме себи живот и ослободи породицу терета свог постојања називала је „последњим чином љубави“.
Силвија је о покушају самоубиства причала без срамоте. Говорила је како је животна сила у њој била толико јака да је појела све пилуле за спавање које је узела. О овом искуству писала је и у свом једином објављеном роману „Тхе Белл Јар“.
У међувремену, добија стипендију за студирање енглеског језика на Кембриџу 1955. године и то јој је највише помогло да се опорави. Током похађања Кембриџа проналазила је велику инспирацију у Вирџинији Вулф. Овде, као и на Смитх колеџу, растрзана је између жеље да буде академик или популарна девојка из Америке. Као млад писац, тражила је свој стил међу великанима поезије. У свом раном раду, пролази кроз фазе у којима ради по узору на друге песнике као што су В. Х. Ауден и Yатес.
<�имг цласс="оат" срц="хттп://16411-прессцдн-0-65.пагелy.нетдна-цдн.цом/вп-цонтент/уплоадс/2015/10/платх1.јпг" />
ФОТО: lithub
„Док сам била на колеџу, фасцинирали су ме модернисти - Дyлан Тхомас, Yатес, Ауден. У једном тренутку сам била луда за радом Аудена, готово све што сам писала било је изразито ауденистички. Одувек сам идеализовала Енглеску и мислим да је то зато што сам студирала енглески језик и књижевност. Овде је све почело, када дођеш у Лондон и препознајеш околину о којој си читао у делима Дикенса и која си на неки начин већ видео... сматрам да је то велики литерарни утицај на психу“, рекла је Силвија у интервјуу Питеру Ору 1962. године.
У раним песмама из прве збирке „Тхе Цолоссус анд Отхер Поемс“, Силвија је строга у грађењу форме и бројању стихова. Такво уредно и на неки начин конторлисано изражавање омогућило је експлозију речника у њеном каснијем раду.
Теда Хјуза, свог будућег мужа, упознала је 1956. године. Венчали су се годину дана касније и имали су двоје деце, Фриду и Николаса. Неки критичари тврде како јој је он помогао да нађе сопствени глас и стил, а Силвија је и сама потврђивала да је Тед имао великог утицаја на њено стваралаштво.
<�имг цласс="оат" срц="хттп://цдн.тхедаилyбеаст.цом/цонтент/даилyбеаст/артицлес/2014/12/02/тед-хугхес-с-бротхер-он-лосинг-сyлвиа-платх/јцр:цонтент/имаге.цроп.800.500.јпг/47250570.цацхед.јпг" />
ФОТО: thedailybeast
Силвија и Тед преселили су се у Америку 1972. године, где је она подучавала на њеном старом колеџу Смитх годину дана. Након тога су се вратили у Лондон и схватили да академски живот није за њих. После годину дана живота у Лондону, преселили су се у предграђе, у кућу у месту Девон. Овде је Силвија гајила пчеле, јахала коње и бринула о деци. Користила је свакодневно искуство да би писала - од бриге о деци, спремања ручка, до чишћења и сређивања куће. Било шта што је доживела претварала је у поезију. Међутим, у овом периоду почињу проблеми у браку. Тед је започео аферу са породичном пријатељицом Ассиом Вевилл. Неки критичари тврде да је Силвија првобитно била љубоморна без разлога и тиме натерала Теда да буде неверан. Сматрају да јој је било неопходно да осећа одређене ствари да би дошла до инспирације да пише. Други пак тврде како је Тед одувек био неверан и да је Силвија живела у сенци његове популарности. Након што је сазнала за аферу, осећала се напуштеном, тужном и бесном, али упркос томе, добила је велики налет инспирације да ради.
<�имг цласс="оат" срц="хттп://мандарцхив.ху/манда/вебимаге/3/2/6/4/вимаге/6002164_ф520.јпг" />
ФОТО: mandarchiv
После растанка са мужем, почела је да проналази сопствени стил који се снажно осећа у колекцији поезије „Ариел“. У овом периоду стваралаштва сукобљавају се две Силвије – с једне стране, дисциплинована и контролисана, а са друге слободна и дивља. У овој збирци препушта се мрачним дубинама своје психе и одбацује љуштуре многих личности креираних да би задовољила друге. Силвија са колеџа Смит, Силвија у браку са Тедом, Силвија која брине шта ће њена мајка мислити - све оне су нестале. Није их више желела, желела је сирову себе и покушава да се ослободи свих заблуда о себи. Последње песме су о суочавању са личним демонима, о суочавању са оним што заиста осећа. У овом периоду ослобађа се и идеализоване слике о оцу, признајући да поседује део себе који је потпуно био опседнут њиме, о чему говори у песми „Даддy“. Увек је тврдила да у песми не говори о мржњи према оцу, већ о мржњи према делу себе који је цео живот погрешно тумачио и непотребно идеализовао оца.
Током последње зиме свог живота пролази кроз најтежи талас депресије до тада. У том периоду, песме као да су текле из ње. То је енергична и снажна поезија у којој се јасно осећа сирови егзистенцијализам.
Силвија Плат извршила је самоубиство 11. фебруара 1963. године. Угушила се гасом у стану, а суседну собу у којој су спавала њена деца, блокирала је мокрим пешкирима, да би их заштитила. Освојила је постхумно Пулицерову награду за колекцију песама „Тхе Цолоссус анд Отхер Поемс“.
Читаво Силвијино стваралаштво је аутобиографско. Кроз песме истражује сопствену менталну борбу, проблеме у браку и нерешене односе које има са родитељима. Њено писање изражава њену највећу снагу и урођене страхове. Неки критичари верују да ју је покретала сопствена самодеструктивност, други пак тврде да је кроз појам смрти заправо провлачила велику животну енергију и креативну моћ. Као што је и сама написала у свом дневнику: „Осећам да мојим животом управљају две силе - једна је радосна и позитивна, а друга је негативна и мрачна. Која год да доминира у тренутку мог живота, управљаће мноме“.
Јелисавета је студент журналистике, обожава сци-фи и жели да живи близу мора.
Прочитајте и:
Argentina zabranjuje izbore lepote
Čovek može bit uništen, ali ne i pobeđen
Trijumf 5 mobilnih aplikacija u 2016 godini
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
***
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
