Сјај телевизијског црнила

Autor: Ivan Lalić

ФОТО: M Forocoches

За све су криви Скандинавци. Криви су, јер су дошли на идеју да ноар са великог платна педесетих пренесу и на наше тв екране. Криви су, јер су то одрадили сјајно. Криви су, јер су то успешно продали у Америку. Криви су, јер су тиме поставили темеље ренесансе телевизије широм света.

Почело је на прелазу векова. Мрачна и хладна атмосфера севера Европе пренешена је у одличне криминалистичке серије, по правилу промовишући жене – детективке као главне јунаке. Sofi Grabolје имала ту част да буде прва виолина скандинавске телевизије коју ће читав свет упознати у сјајној првој сезони „Ubistva”, доносећи нам напету потрагу за једним јединим убицом по серијалу. Са друге стране, „Most” се бавио са више криминалних дела везаних једног човека. Опет је главни јунак била дама, непоновљиво ишчашено и ледена Sofija Helin. Обе серије имају заједничког чиниоца, сјајне мушке епизодисте (Kim Bodnija, Lars Mikelsen) и оба серијала су доживела римејкове у САД. Веома лоше римејкове.

Међутим, и то је било довољно да се семе мрачних, сурових и ледених тема пренесе са друге стране Атлантика. Поред потпуно декадентног Холивуда, америчка телевизија коначно добија прилику да осети нешто више новца. То доноси пре свега квалитетне сценаристе, а самим тим и озбиљност.

Озбиљност тема.

Озбиљност ликова.

Озбиљност глумачке екипе.

Први који је у САД храбро закорачио у поље драмских серијала био је већ сада надалеко познати мизантроп, „Dr. Haus”, спајајући раскош америчке продукције са шармом британског глумишта Hjua Lorija. Микс дедукције Шерлока Холмса и необичних медицинских случајева вероватно би и прошао само као један занимљиви хибрид детективских и лекарских серија да није било личних демона, дволичности и суровости главног лика. Баш та реалност и животност сценарија, неретко одсуство хепиенда и непостојање јасне поделе ликова на позитивне и негативне, представљали су добитну комбинацију за милионску публику широм света, отворивши врата телевизији за велики повратак.

Ако нам је Грегори Хаус приближио медицинску тематику, већ сада антологијски „Brejking bed” је то исто учинио са хемијом. Пуних шест година ова серија над серијама увлачила је у свој вртлог све бројнију публику на свим меридијанима, стварајући до сада незапамћени хајп око себе. Обични ликови гурнути у сурови полусвет производње и дистрибуције метамфетамина и мрачни процес њихове трансформације представљали су пун погодак. Гледаоци су били шокирани, али и навучени на сјајног Brajana Krenstona, Arona Pola и остале становнике забаченог Албукеркија, уздижући фантастичну креацију Vinsa Giligena на ниво култне. Стандарди су били померени, бесповратно.

Излет телевизије у хемију и медицину ипак није спречио детективске серије да настављају стазом коју су утабали Швеђани и Данци. Поред различитих варијација на тему форензике, прелаз између прве и друге деценије овог века означио је и васкрс најчувенијег приватног детектива свих времена. „Би-Би-Си” се овај пут одлучио да најпопуларније дело Сер Артура Конана Дојла модернизује и смести у садашњи Лондон, учинивши то врло шармантно и уверљиво у прве две сезоне „Šerloka”. Benedikt Kamberbač сјајно је осликао дволичност најпознатијег становника улице Бејкер, подржан коректним Вотсоном Martina Frimena и фантастичним Моријартијем Endrjua Skota. Успешан баланс црног хумора, дедукције и девијантности ипак бележи пад у трећем серијалу, који упросечује читаву причу бљутавим хепиендовима и невероватним враћањима из мртвих.

Са друге стране „велике баре”, ко је мртав у „Igri prestola”, то и остаје. Смештена у фиктивни Вестерос, ова хит адаптација класика епске фантастике сплеткарење и борбу за власт диже на сасвим нови ниво. Као заштитни знак читаве франшизе, главни ликови страдају изненада и без најаве, остављајући гледаоце у шоку и да са нестрпљењем очекују нове епизоде. Заслуге за популарност иду како књигама Džordža R. R. Martina, тако и изврсној британској глумачкој екипи у америчкој продукцији.

Светови телевизије са обе стране Атлантика били су тематски бесповратно прожети, те тако најпознатији дански глумац у напону снаге, Mads Mikelsen, одлази у САД да оживи једног од највећих филмских злочинаца свих времена, легендарног Ханибала Лектора. Бастеркитоновски Данац одличан је као крвожедни „Hanibal” и не прави само пуку копију најпознатијег лика сер Ентонија Хопкинса, већ целокупном лику додаје још један слој хладноће и оперисаности од емоција.

Да емоције дефинитивно више нису „ин”, показују и прикази три најсуровија сегмента америчког живота: политике, војске и Холивуда.

Висока политика је увек била забрањено воће у свету телевизије и успешне серије које су се бавиле Белом кућом и Капитолом су се бројале на прсте једне руке. Са „Kućom od karata” у бројање мора ући и палац те руке и он је високо подигнут. Иако римејк, овај серијал је по много чему преседан. Никада до сада у историји мали екрани наших ТВ-пријемника нису успели да окупе тако звездану екипу на једном месту. „Оскаровац” Kevin Spejsi као Френк Андервуд, Robin Rajt као његова ледена супруга-краљица, као и редитељске столице Džoela Šumahera и Dejvida Finčera подигли су рејтинг телевизије до неслућених висина. Такође, ТВ као класични медијум престаје да постоји са приказом бескрупулозног света вашингтонских сплеткарења, пошто све епизоде „Куће од карата” излазе истовремено, путем сајта „Netfliks”.

Американцима је увек била потребна одређена временска дистанца да реално сагледају своје ратне ангажмане и телевизија је успела да и у тој трци стигне на циљ испред филма. Ако су Спилбергова „Braća po oružju” можда и најреалније приказала сав бесмисао Другог Светског рата, „Otadžbina” је модерну Америку приказала у сасвим новом светлу, рањиву, параноичну и не увек нужно позитивну. Врло добри Demijen Luis заједнички је именитељ обе франшизе, док Kler Dejns као његова партнерка и биполарна оперативка ЦИА потпуно краде шоу у причи о обавештајцима, постајући тако прва жена-херој америчке телевизије.

Част да прикаже наличје Холивуда припала је „Reju Donovanu”, причи о „чистачу” света познатих са сопственом мрачном прошлошћу. Ретко шта је у животу суздржаног главног лика у тумачењу Liva Šrajbera лепо. Нису то ни његови послови, ни ружна породица, оштећена браћа, авет оца (Džon Vojt), али ни галерија сјајних епизодиста предвођена Džejmsom Vudsom. Није лепо, али је квалитетно, мрачно, сурово и животно.

Због свега горе наведеног, а и због онога што тек следи, попут „Pravog detektiva” са Mekonahijem и Harelsonom, време је да промените приступ.

Време је да свет неквалитетних филмова данашњице коначно одложите на неку прашњаву полицу.

Време је да искључите телевизоре и да се укључите у телевизију.

Крајње време.

***
Бетонски пастир чува своју ограду, а велеград га зове на своје високе платформе.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti