Слажемо се да се не слажемо

Autor: Звончица

Као припаднику људске врсте, по природи несавршене, али константно (свесно или несвесно, вољно или принудно) усмерене на достизање (неког) савршенства, реплика: We agree to disagree, из недавно одгледаног филма, учинила се, без претеривања, као решење свих планетарних проблема. Али, нажалост, само у први мах. По старом обичају сагледавам тему из свих могућих углова. И ту настаје проблем. Изгледало је то, некако, овако:

Еурека. Па наравно, зар ово није нешто најпаметније што сам икада чула. Добро, није. Али је прилично интересантно и захтева пажњу. Колико би се само расправа и свађа, ма и ратова, могло окончати на овај начин. А тек предупредити.„Слажемо се да се око овога не слажемо!” Кратко и јасно. Проблем решен. Зар не живимо у времену када су слобода мисли и говора достигле врхунац? У времену када поштујемо и прихватамо различитости, па и разлике у мишљењу и ставу? Питам се, а дубоко у себи знам да претерујем. Идеализујем, опет. Далеко смо ми од тог и таквог поретка.

Враћам се на почетак. Колико год добро звучала опција да сукобљене стране могу, једна другој, пружити руку достојанствено, не заџавајући анимозитет у себи, и наставити са животом као да се ништа није десило, не мењајући свој став, а поштујући туђи. То, ипак, није могуће. Знам ја нас. Ми, људи, заљубљеници у себе, више од свега волимо да будемо у праву. Хајде, хајде, не правите се да није тако. Већина се, не знајући ни сама зашто, држи својих уверења као пијан плота, док мањина, која је два пута мерила, а једном секла, (оправдано) себи даје за право да не одустане лако од, у себи укорењених, вредности. Жеља, потреба, нагон да и друге убедимо у нешто, за шта верујемо да је исправно, постоји у свима нама. Тај сладак укус победе када аргументима и доказима поткрепиш своју тврдњу пред неким, и тај нема другог избора него да прихвати и схвати да греши. Тај моменат је кључан за твоје самопоуздање. Међутим, расту твог самопоуздања је обрнуто пропорционалан пад самопоуздања другог. Нисмо навикли на win:win ситуацију. Увек је један победник, а други губитник. Чак и да се овај, условно речено, губитник искрено сложи да је погрешио, неминовно се ствара један међупростор/дистанца - једно плодно тле за неке нове, будуће сукобе. Феномен ружичастог слона у соби. Велики су они који се не плаше да не буду у праву. Али, и ретки.

Стани, није ни све тако црно. Постоје ствари које нису вредне стварања непријатне ситуације, бескрајног расправљања и убеђивања. То су оне ситнице преко којих може да се пређе. Онда када, ти или тај други, процените да је све остало што имате, вредније од себичног БИТИ У ПРАВУ, у том тренутку. Let’s agree to disagree, and just move on. Стварно мислим да ово некад може бити корисно. У сложеним међуљудским односима данашњице, сваки механизам елиминисања јабуке раздора је и више него добродошао. Али да ли се раздор спречава или продубљује? Питање је сад. Претпостављам да одговор зависи од чистоће и искрености односа са особом са којом не делите исто мишљење. Ти људи могу бити: чланови ваше породице, пријатељи, колеге, познаници, особе којима се дивите, али и нарцисоидне појаве и небитне личности. На вама је хоћете ли учинити уступак и попустити, или наставити, док не истерате своје. Мудрост је знати препознати када је време да се борбено иступи, а када да се достојанствено повуче.

Приметили сте. Све време сам се вртела у круг. Дилема о употребљивости ове реплике остаје до даљњег. Али примењиваћу је, па шта буде. Не знам, другари... мислите о томе.

Always look on the bright side of life... tu du, tudutudutudu.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti