Slaži ako smeš!

Svi mi lažemo. Ne postoji osoba na svetu koja nikad nije slagala. Ko god to tvrdi za sebe - LAŽE.
Razlozi su mnogobrojni. Uglavnom lažemo iz potrebe da zaštitimo druge, iz želje da ostavimo dobar prvi utisak, da izvučemo sebe iz neprijatne situacije...

Da li uopšte može da prođe dan, a da čovek ne slaže?

Grubo rečeno, to je prosto nemoguće. Primer koji to pokazuje je iz svakodnevnog života. Kada sretnemo poznanika na ulici koji nas upita kako smo, već po navici, a još češće samo u prolazu, odgovoricemo: Dobro, kako si ti? Možda nam tada u životu uopšte ne ide, ljubav katastrofalna, situacija u porodici nestabilna, na poslu smo došli u konflikt sa šefom, ali da li ćemo te naše probleme stati da obrazlažemo kada nas neko upita kako smo? Najčešće ne. Radije ćemo reći da smo dobro, sve teče po planu, podariti lažan osmeh poznaniku i nastaviti bitku sa životom dalje. To je jedna od najčešćih nesvesnih laži koja prerasta u svakodnevicu, ali je i ona dovoljna da potkrepimo činjenicu kako dan bez laži nije moguć.

Koliko laži u toku dana izreknemo, a koliko čujemo?

Osim spomenute, česte laži su kada kažemo: Stižem za pet minuta, u situaciji kada ne uspemo da ispoštujemo dogovoreno vreme ili jednostavno Ovih dana sam baš zauzet/a, kada na fin način želimo da izbegnemo susret sa nekim. Zato kada čujemo neku od ovih laži znamo da je laž jer smo i mi sami koristili istu u istoj ili sličnoj situaciji.

Kako jos možemo da primetimo da nas osoba laže? Kada je nervozna, menja izraze lica, znoji se, zaplače, tvrdi nešto i ponavlja se kako bi sama sebe uverila u to što govori. Nekada se pravimo da smo poverovali, nekada zažmurimo jer nam je lakše da verujemo da je ta laž istina. Najviše zaboli kada nas laže osoba do koje nam je stalo. Od nje očekujemo iskrenost, poverenje i te osobe koliko god imale dobru nameru pri laganju (da nas zaštite, pripreme, upozore), nikada neće postići isto ako umesto laži kažu istinu, ma koliko god ona bila gorka. Istina je na ceni baš zato što je retka, a pravi prijatelj ili druga bliska osoba zna da mi imamo pravo da znamo istinu. Isto tako, ukoliko se stvari gledaju iz naše perspektive, ako se zanemare one svakodnevne pomenute laži, treba uvek da govorimo istinu. Partner/prijatelj/roditelj će to znati da ceni, ako ne odmah, onda s vremenom. Izgovori koji su česti pri laganju: tako je lakse, manje se pati, hoću da ga zaštitim, hoću sebi da olakšam možda u početku izgledaju prihvatljivo, ali kada se laž otkrije najčešće se pretvaraju u bolje da sam odmah rekla istinu, pogrešila sam što sam te lagala, izvini što sam te povredila, hoću da mi opet veruješ. Ali ljudi koje ste jednom slagali gube poverenje u vas, obazriviji su, očekuju da ćete to u skorije vreme da ponovite i ne gledaju vas više istim očima. Da li to hoćete? Odgovor pronađite sami.

Da li se svaka laž otkrije?

Uglavnom da. A, kada se otkrije posledice su velike. Čovek ima tu maničnu potrebu da laže polazeći od malih stvari i umišlja kako je laž bolja varijanta. Tako mu istina postaje strana. Lažući druge, prvenstveno laže sebe. Kada se laž otkrije niko nije na dobitku. Što se duže u neku laž veruje to će biti teže da se podnese istina.

Da li postoje situacije u kojima je bolje slagati, nego reći istinu?

Velika je verovatnoća da će se čovek u trenutku kada treba da se odluči da li da slaže ili da kaže istinu, odllučiti za laž, jer mu u tom trenutku to izgleda kao nabolje rešenje. Ali imajući u vidu sve do sad navedeno očigledno je da za neke krupnije stvari nikad ne treba lagati. Postoje neke prihvatljive, čak i simpatične laži kojima se nasmejemo, koje se shvataju ironično i služe isključivo za šalu, ali dalje od toga ne treba ići u laganju.

Ko više laže, muškarci ili žene i koje su najčešće laži jednih i drugih?

Mnoga istraživanja su dokazala da muškarci više lažu od žena, a najčešće situacije su na pitanja koliko su popili, koliko su žena u životu imali, kada se vraćaju kući, gde oni mogu da odu u krajnost i da je laž i više nego očigledna, ali se ove laži ne ubrajaju u one krupne. Međutim, mogu da nađu najbanalniji razlog za raskid, a da pritom povrede partnerova osećanja, da slažu višegodišnjeg prijatelja koji nikada od njih ne bi očekivao nešto tako, ženi da se kune na vernost, a da pritom vodi dva paralelna žiivota i to su laži koje se ne opraštaju. S druge strane žena će uvek slagati na pitanje koliko je platila neki komad garderobe, sklone su da kriju godine i kilažu, da izbegavaju partnera pod lažnim izgovorom da ih boli glava... Ali, isto tako mogu da slažu i izgube najbolju drugaricu, prevare partnera, a tako nešto se ne zaboravlja, još teže oprašta.

Laž nije opcija, laž je nužno zlo.