Смајли са душом

Autor: iSerbia

Када на свом радном месту имате особу која, иако је вама надређена, својим ставом доприноси да се осећате као код куће, онда је и тај посао ваша друга кућа. Једини тежак тренутак који нам је приредио био је онај када нам је рекао да се повлачи. Да ли сте икада размишљали како бисте се осећали када би вам колега који је својом ведрином убијао пословну рутину рекао да наставите са послом, али без њега?

Ово је прича о Milošu , нашем сјајном колеги у чијим сте текстовима и сами уживали и чији је пример нас инспирисао да будемо још бољи и да свет гледамо са ведрије стране. Надамо се да ћемо тај дух пренети и на вас.

Погледајмо шта би неко на помен његовог имена имао да каже:

“Ако се мора једном речју описати Милош као уредник, то је "смајли". Никада шеф коме је страх прићи, јер су и негативни коментари били конструктивна критика, али далеко од неозбиљног. Оно што га је одвајало од обичног колеге и чинило уредником са ауторитетом су његови текстови који показују да иза доброћудности стоји аналитичан новинарски ум.
У сваком његовом коментару се осећа осмех, сваком предлогу даје шансу да постане прича.”

<�имг цласс="флоат" срц=" хттп://с27.постимг.орг/јидхидфцз/65670_105772152957251_310743229_н.јпг" />

“Тек пре неколико месеци сам остварила први контакт са Милошем. Пријавила сам се за рубрику, имала нека додатна питања и упутила их уреднику тј. њему. Одушевила ме је брзина одговора, позитивна енергија која је сијала иза сваке речи, непосредност и опуштеност, а пре свега – велика подршка и поверење. Временом, приметих да је он према свима такав, отворен. Нисам веровала да је сличан карактер и склоп особина уопште могућ. Милоша, као сваког правог новинара, красе искреност и радозналост. Пише врло занимљиве колумне са поруком која се урезује у дугорочно памћење. Приметила сам да он своју креативност црпи из комуникације са другим људима. Остварује најбоље резултате када је са светом око себе у хармоничним односима. Има једну ретку црту дечије безазлености, у свету када више нико нема луксуза да буде простодушан и наиван. То је мелем у тешким временима. Замишљам људе којима је свакодневно окружен. Срећници.”

“Милош је прва особа, којој сам се обратила, са жељом да јавно пишем. Убрзо је стигао повратни мејл, којим сам оберучке прихваћена у ову шарену дружину. Пријатељски настројен, својим саветима ми је, као почетнику, пуно помогао, убедио ме, заправо, да могу и више него што сам мислила. Схватила сам тада да је засигурно реч о особи која зна шта жели, има сан и улажући себе у потпуности, иде ка њему. На основу његовог труда и залагања, почела сам да судим о комплетном порталу, о ком, морам признати, до тада, нисам много знала. Као што видите, ту сам и даље. Хвала, Милоше!”

“Милош је пре свега добар човек, сјајан, креативан колега и шеф који увек има времена за нас, да нам помогне, нешто разјасни, упути нас како лакше да решимо проблем који имамо. У најкраћем року добијам одговор од њега, пун је разумевања, а посебно позитивне енергије која нас мотивише да будемо бољи!”

“Милош верује у себе и у нас, своје сараднике. Путује светом и пише текстове, из hladne Norveške , чији језик изучава до топлог југа Грчке где је имао odmor iz pakla . Писао је и о томе kako da se zaposlite u Majkrosoftu и о Srbiji viđenoj kroz oči jedne Norvežanke , дао је портрет наше Србије кроз две слике, све нас је инспирисао и мотивисао да будемо још бољи. Хвала му на томе.”

<�имг цласс="флоат" срц=" хттп://с22.постимг.орг/уq75917ф5/216324_151103068424159_794107370_н.јпг" />

“Милош је мило, креативно, радознало и интелигентно биће. Уредник који дели награде, похвале, савете а избегава критике. Волим његове текстове, јер су позитивни и подстичу на размишљање. Мотивише ме својим позитивним ставом. Одушевљава ме његова вера у људе и огромна емпатија.”

„Ја ћу одмах да га ударим по клишеу – Милош је нааааајбољи уредник са ким сам до сад сарађивала. Када смо почели да четујемо, пазила сам на сваку реченицу коју напишем, јер љубазнију и ведрију особу ова прилично нељубазна у животу и на нету није срела. Додатно ме је мотивисао за сваки наредни текст, што својим корисним сугестијама, што опсежним коментарима или искреним ма ово је супер. Никада се није љутио када га нестрпљиво пожурујем да објави текст. Водио је рачина о сваком сегменту, што визуелном, што смисаоном и језичком (што би моја баба рекла – права пицајзла). Рад са таквим уредницима природно призива наредне текстове, па мотивација никако не опада. Имао је и превише стрпљења када ме је учио уредничким цакама. Због њега сам почела стално да користим смајлије и ону ручицу на фејзију што показује лајк. А бо’ме и болд. За оптимизам мојих текстова и погледа, он је великим делом заслужан. Мислим да сам због његовог утицаја престала и да псујем у својој колумни. Због тога Милоше – има да ми платиш кафу. А и дугујеш ми разговор о Данилу Кишу. Љубац од Pastirice .”

“Сећам се када нам је саопштено да смо добили новог уредника . То је био неко са ким смо Pastirica и ја одмах почеле да се шалимо. Ово му никада нисам рекла, али дуго сам људима скептично говорила да је мој уредник млађи од мене (обично при тој речи очекујемо неког много старијег). Међутим, тај млађи уредник је постигао толико тога што ни неко много старији није. Осим одговорне позиције на нашем порталу, такође ради и у Microsoftu, видела сам да је при у Образовању плус, а поред тога студира стандинавске језике… и ко зна где је још упослен. О његовом зрелом размишљању и погледу на свет и да не говорим.
Чак и када сам сама постала уредник, он је у мом речнику и даље био мој уредник. Колико ли ми је само објашњавао корак по корак како да објавим чланак, а његов тон је и даље, како је време пролазило, био ведар као на почетку разговора и неуморно ме је наводио на све ситуације које ми се могу десити при раду на сајту. Били смо сјајан тандем и заиста је постао мој пријатељ. Када сам прочитала његов поздрав са редакцијом, онако тужна, махинално сам мислима ишла ка томе да ће се вратити.”

<�имг цласс="флоат" срц=" хттп://с18.постимг.орг/qсс3qкиyх/941781_126233507577782_2036451014_н.јпг " />

“Милоше драги, имао сам обичај да га ословим, мењајући место описном придеву и властитој именици из редоследа којим ме је ословљавао и којим се обично ословљава. Али, увек тежим необичном. Јерговић, рекао би неко упознат с преписком између њега и Басаре. Белчевић је као овај други, ништа мање необичан, а много мање херметичан, и кудикамо комуникативнији. Зато се на месту на ком је био, и на које ће се, надам се, вратити, тако добро сналазио, знајући да похвали и неувредљиво покуди. Он сам заслужује много више похвала, као уредник, а посебно као аутор и човек. Срећом, остају та два, битнија, а треће ће се већ решити. Путоваће, па ће нам о томе писати на начин пријемчив и приближавајући, суптилно саопштавајући здраве ставове који понекад нису преовлађујући. Норвешку сам много боље упознао прочитавши у једном даху његов путопис, него уз све тамошње филмове и музику. Модија нам је довео, а да тај музичар није морао ни да седне у свој комби и довезе се. После онаквог интервјуа, можда ће и сести. Норвежанин му је похвалио знање норвешког језика. Норвежанка која живи овде, на његову иницијативу писала је о овдашњем страху од промаје, хладног бетона, али и изнела низ позитивних запажања, таквих да су и неки националистички медији пренели њен текст. Милош шири подручја борбе, не мењајући исправне ставове говори језиком који друга страна разуме, те јој је тешко да их тек тако одбаци. Штавише, преноси их. Милошу није потребно да мене убеди, него да сучељеног преобрати. Такав човек то уме. Ето, то бих рекао у једном од последњих сати које нам је драга нова уредница дала као рок. Ако нешто није како треба, до мене је. Милош је баш како треба, баш.”

“Када сам се пре неколико месеци пријавила на конкурс, размишљала сам о особи која ће послато читати и њеној могућој реакцији и примедбама. Текст је прихваћен, што ми је донело изузетну радост али оно што ме је пријатно изненадило је начин на који ми је написан одговор. Топао, пријатан, охрабрујући. Касније сам увидела да то није необично за уредника који стоји иза порука. Свака преписка са њим била је задовољство, не пука формалност.
Хвала ти, Милоше, на таквом приступу новим сарадницима, прихватању, стрпљењу за исправљење грешака и начину на који си указивао на исте. Такође си сопственим текстовима показао како ваља писати и колико су различитости међу нама пожељне, да је добро што нисмо сви исти, али да смо упркос томе сви једнаки.
Било је задовољство радити са тобом. Остани такав и ни једна потешкоћа неће преживети судар са твојим осмехом!”

<�имг цласс="флоат" срц=" хттп://с23.постимг.орг/нби9звкгб/999267_139561889578277_1263796484_н.јпг" />

“Ретко се срећу они који умеју да прихвате критику, а још ређе они који умеју да је саопште онако како треба. Милош је онај који уме и једно и друго. И то на најбољи, најфинији начин. Концизно, једноставно, културно, тако лако, а опет – крајње заинтересовано тумачи сваки текст као да га је он написао, помажући нама, дописницима, да што боље овладавамо малим тајнама овог предивног посла. Он је један од оних чија посвећеност мотивише друге на још више труда и залагања на путу до успеха.
И сама нисам умела да прихватим критику. Једна Милошева подужа порука у вези интервјуа учинила је да то променим из корена. Схватила сам да је критика заиста добронамерна када од таквих људи и потиче. Стегла сам зубе, рекла себи: ,,Ок, сада мораш да даш све од себе, јер можеш много више него што мислиш да можеш”. И, тада сам успела. Тај интервју је на крају добро прошао, уливши ми огромно самопоуздање. Од тада радим на себи сваког дана. Милошева улога у томе била је велика, иако га чак и не познајем. И зато… Милоше, хвала до неба! “

“Милош... Да ли је то једна од оних речи која ће изгубити смисао ако је довољно пута изговорите? Можда то буде случај уколико је изговарате ви који га нисте упознали. За мене то није обична реч од неких пет слова. Тих пет слова имају много већи значај уколико познајете особу која стоји иза њих, уколико схватите да је то заиста једно мило биће.
Када сам први пут другарици причала о свом уреднику била је збуњена. После пар реченица питала ме је како можемо тако лепо да се слажемо кад је његов задатак да критикује мој рад. „Да, задатак му је да критикује мој рад, али не и моју личност“, одговорила сам. Мој уредник је ту да ми укаже на грешке, али и да похвали мој рад. Међутим, то је само формални део наше сарадње. И те критике не треба схватати лично и не треба допустити да оне утичу на наше другарство. То је нешто што моја другарица и људи ван нашег портала тешко могу да разумеју. Милош се увек трудио да направи такву атмосферу да нам не буде непријатно да кажемо нешто, да изнесемо своје мишљење, предлог или идеју. Тиме је сарадњу међу дописницима подигао на виши ниво, о чему и овај текст сведочи. Можда смо на крају ове сарадње сви једним делом постали мила бића, онаква баш као што је и он.”

Од срца вам препоручујемо да се осврнете и на послу нађете свог Милоша или да ви некоме постанете исти. Заиста значи.
Ово је наш леп поздрав!

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti