FOTO: Wallpaperscraft.com
Džeremi Klarkson je moj bog ‒ on je guru za kola, komediju i ovaj ludi svet u kom živimo. Mada će neki primetiti da on baš i nema veze sa svetom filma, ja verujem da se njegova britka i sarkastična mudrost može primeniti i na taj svet.
Džeremijev humor je nekadašnji britanski humor. To je skup gluposti, ludosti, dosta enciklopedijskog znanja, a, zatim, nacionalizma, stereotipa, seksizma i mnogo istine. To je humor koji je nekada slavljen u serijama kao što je „Crna Guja‟, a za koji se danas dobijaju tužbe i otkazi. Verujem da bi Rouana Atkinsona strpali u zatvor kada bi snimao scene kao nekada, prosto zato što su drugačije. Takođe, u današnje vreme, ljudi se vređaju na svaku reč, što je besmisleno, jer bi ta čudesna nekolicina, čiji je posao da nas zasmejava, trebalo da imaju neku vrstu propusnice.
FOTO: Na dlanu
Britanski humor se okvirno definiše kao društvena satira o apsurdnosti svakodnevnog života i nastao je kao priča o pravim ljudima i pravim problemima i zato nikada nije u potpunosti okarakterisan kao komedija. To je humor filma „Do gole kože‟, gde su glavni likovi ostali bez posla i bore se da izdržavaju svoje porodice tako što postaju striperi, ili najpoznatije romantične komedije, „Četiri venčanja i sahrana‟, gde neko umire.
Ovakav humor je uvek bio popularan na našim prostorima jer i mi se dičimo takvim mračnim, realnim stvarima koje su smešne zato što su tužne i istinite. Mislim da ne postoji osoba koja je gledala čuvene „Maratonce‟ a nije se smejala sceni "tata spalio Đenku", koja, ako malo bolje razmislite, i nije razlog za smeh. Originalne „Mućke‟, koje su obeležile čitavu jednu generaciju, bile su smešne zbog surove stvarnosti života i nezaboravno snalažljivog i optimističnog Del Boja, koji je bio prevrtljivac, lažov i lopov, ako ćemo pravo.
FOTO: Actonthis.tv
Danas se satiri možemo nadati samo u ponekom filmu Sajmona Pega (ne u filmu „Sve što poželim‟, nažalost), koji i dalje uspeva na moderan način da se bori protiv uniformnosti, pretvaranja ljudi u bezumne zombije, i pretvaranja engleskih pabova u starbaks prodavnice. Ipak, nema više Monti Pajtona, nekada apsolutnog sinonima za engleski humor, ni vremena kad si morao da znaš da Dekart nije rekao: „Pijem, dakle postojim‟, i da Arhimed nije izmislio fudbal kako bi se nasmejao.
Danas su nam komedije američke, odnosno amerikanizovane – stil, forma i scenario ciljani su na, hm, ne previše inteligentne. Kao što sam već pomenula pre par nedelja , snima se da se zaradi novac, a samim tim i da se obuhvati što šira publika, pa makar grebali po dnu. Od nas se očekuje da se smejemo fekalijama, polnim organima i vulgarnoj golotinji, psovkama i idiotizmima, kao što se mogu videti u novijim, popularnim filmovima „Ted‟ i „Mi smo Milerovi‟.
FOTO: Pop-vreak.com
U šali se kaže kako je humor nastao kako bi i oni ne toliko lepi mogli da smuvaju devojku ili dečka. Kada malo bolje pogledate, glumci kultnih komedija nikada nisu bili prelepi, prezgodni momci, već više simpatični, duhoviti i pomalo blentavi. Pogledajte samo Stivena Fraja, Hju Lorija, pa i Hju Granta, koji je još i najzgodniji od njih. Sada gledamo Marka Volberga i Dženifer Aniston, po mogućstvu bez majice, tako da, nešto se definitivno promenilo.
FOTO: Wallpapershdnow.com
Danas se slave vulgarnost, primitivnost i glupost, ali ima nade. Dok god i dalje postoji onaj stari dobri humor uz koji su mnogi od nas odrasli, nije sve izgubljeno. Ipak smo mi pametniji od njih.
Anica, sanjivi zaljubljenik u filmsku umetnost sa srcem hobita
Pročitajte i:
Gia: Neke bajke nemaju srećan kraj
Nemoguća misija? Nažalost jeste
Zašto su umetnici siromašni?
