Tweet

Великом упорношћу математичарка Софија (Соња) Коваљевска је смело отворила пут другим девојкама које су желеле да се баве „пословима за мушкарце“ и да похађају универзитете као равноправни студенти. Осим тога, њена достигнућа у математици натерала су мушке научнике да озбиљно преиспитају веровања о женској инфериорности.

Autor: Маја Којадиновић

ФОТО: Vijesti

Софија Коваљевска родила се као Софија Васиљевна Корвин - Круковска у Москви 1850. године, али већи део детињства провела је у луксузу у селу Палабино где су је васпитавале гувернанте и приватни учитељи. Било је то време када су девојке свој поглед на свет стварале по јеванђељу, а удаја била њихово најважније достигнуће. Међутим, Софија је желела више од тога – желела је да се образује и постане велика математичарка.

Веома рано је показала интересовање за математику, али наставак школовања на Петроградском универзитету био је немогућ. Санкт Петербург је у 19. веку био један од водећих интелектуалних центара у Русији, центар руског просветитељства, али само за мушкарце. Приступ женама је био забрањен, а да би девојке могле да се школују у иностранству било је потребно да се по сваку цену ишчупају из родитељског надзора.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://беаутифулрус.цом/вп-цонтент/уплоадс/2015/12/Ковалевскаyа-3.јпг" />
Фото: beautifulrus

Један од начина био је фиктивни брак. По закону удата жена је од мужа добијала дозволу за одвојен боравак и није више зависила од родитеља. Овим путем кренула је и Софија. Имала је осамнаест година када се 1868. године удала за Владимира Коваљевског, младог студента палеонтологије који је касније постао познат по сарадњи са Чарлсом Дарвином. Млади брачни пар одлази из Русије 1869. године у Беч, а одатле се селе у немачки град Хајделберг – она да учи математику, а Владимир геологију.

После годину дана сели се у Берлин са надом да ће Карл Вајерштрас, најугледнији математичар тог времена, пристати да је подучава. У почетку је није схватао озбиљно, али врло брзо је открио какав геније стоји пред њим. Међутим, морала је да се ограничи на приватно студирање код чувеног професора, јер је на Берлинском универзитету женама такође био забрањен приступ.

Пошто је била жена, Софија је била обавезна да створи нешто заиста изванредно да би учени професори одлучили да наруше прописе и доделе јој докторску диплому. За ове четири године учења завршила је три самостална научна истраживања о диференцијалним једначинама („Прилог теорији диференцијалних једначина у делимичним изводима“), Абеловим интегралима („О свођењу извесних класа Абелових интеграла трећег ранга на елиптичне интеграле“) и Сатурновом прстену („Додаци и примедбе Лапласовим истраживању облика Сатурновог прстена“). Били су то изванредни радови, али онај о диференцијалним једначинама је изазвао одушевљење у научним круговима и убрзо је ушао у све основне лекције из математике под именом Теорема Коши - Коваљевска.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://уплоад.викимедиа.орг/википедиа/цоммонс/тхумб/8/82/Стамп_оф_УССР_1635г.јпг/421пx-Стамп_оф_УССР_1635г.јпг" />
Фото: Wikipedia
Поштанска марка из 1951. године

Овим је одважна Рускиња показала да је у рангу, ако не и боља, од својих мушких колега, а њени први радови сведочили су о њеној невероватној стваралачкој снази. Немајући избора, у јуну 1874. године Универзитет у Гетингену је доделио Софији Коваљевској титулу доктора ин абсентиа с највишом похвалом. Тиме је постала прва жена доктор наука у Европи.

Иако је имала титулу доктора и Вајерштраусову помоћ, није успевала да нађе посао, па је била принуђена да се са мужем врати у Санкт Петербург. Међутим, ни овде није могла да постигне ништа, јер је женама научна катедра била затворена. Због тога је морала да одустане од каријере научника. Уместо тога, родила је ћерку Софију, почела да пише приче, позоришне критике и научне чланке, водила лагодан живот високог петроградског друштва и дружила се са истакнутим руским научницима и писцима (Мендељејев, Сеченов, Боткин, Достојевски и други).

У међувремену, њен муж је доживео финансијски крах и у очајању одлучује да дигне руке од каријере научника (касније извршава самоубиство), док се Софија поново посветила математици. После шест година 1883. године одлучила је да напусти Русију и врати се свом старом професору у Берлин, где је почела истраживања о преламању светлости у кристалима.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://беаутифулрус.цом/вп-цонтент/уплоадс/2015/12/ковалевскаyа-даугхтер.јпг" />
ФОТО: <�а хреф="хттп://беаутифулрус.цом/софиа-ковалевскаyа-qуеен-оф-матхематицс/"> беаутифулрус </а>
Софија са ћерком

Недуго потом, захваљујући шведском математичару и бившем Вајерштрасовом ученику Госта Митаг - Лефлеру, добија позив да се придружи Стокхолмском универзитету као приправник - доцент. Предавања су јој донела одлучну репутацију у академском свету, па је 24. јуна 1884. године постављена за професора на рок од пет година, а у исто време постала је и уредник најзначајнијег математичарског часописа Ацта матхематица. Поред научних радова писала је и романе, песме и драме.

Њен највећи тријумф догодио се 1888. године када је предала рад „О ротацији крутог тела око фиксиране тачке“ на такмичење за награду Бордин Француске академије наука и победила. У току педесет година откако је установљена ова награда додељена је тек десет пута и то само за делимична решења, а пре Софијиног открића није се додељивала читаве три године. Рад је био толико успешан и озбиљан да је награда са 3.000 повећана на 5.000 франака.

<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://уплоад.викимедиа.орг/википедиа/цоммонс/е/еф/РР5110-0034Р.гиф" />
ФОТО: Wikipedia

Годину дана касније изабрана је за редовног професора и постаје шеф катедре за математику Стокхолмског универзитета. Била је прва жена на тој позицији на северноевропским универзитетима, а трећа у Европи после Лауре Баси и Марије Гаетане Ањези. Ово је био незамислив преседан за то доба који је означио прекретницу у третирању жена у науци. И поред свега, она је маштала о научном раду у Русији и преко свог рођака генерала Косича покушавала је да добије дозволу да се врати у Русију у својству члана Академије науке. Поново је била одбијена.

Ипак, подршка је дошла од руских научника и захваљујући њиховим залагањем догодило се оно чему је тако пожртвовано тежила целог живота – донесен је закон по коме жене у Русији могу бити биране за академика, чиме је направљен „нечувени“ преседан. Софија је тако изабрана за дописног члана Петроградске академије наука, али испоставило се да ни то није било довољно да заузме професорско место у вишим школама.

Разочарање због чињенице да се у њеној отаџбини није нашло места за њу, здраствено је уништило Софију. Умрла је 10. фебруара 1891. године од упале плућа. Имала је само 41 годину. Њени научни успеси дали су многим научницима подстицај за даљи развитак проблема којих се дотакла талентована Рускиња у својим размишљањима из области математике и механике.

Међутим, можда њен највећи подвиг је њена сама борба за женска права. Током целог свог живота била је истрајно посвећена борби за женско право на образовање и рад.

Њен начин живота и успех помогао је женама да се боре и да верују у тријумф идеје женске равноправности, док је њен гроб убрзо постао место ходочашћа бораца за женска права. Нема сумње да је Софија Коваљевска била изванредна жена.

Маја је антрополошкиња, књишки мољац и фудбалски фанатик, у слободно време црта, пије кафу, чита стрипове и гледа филмове.

***

Прочитајте и:

Pepeljugo, nasilje nije bajka!
Vanesa Mej: Violinistkinja na skijama
Zaboravljena supruga Čarlsa Dikensa


***

Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Коментари

ВЕСТИ