Tweet
U Poljskoj jeste zanimljivo ali ne možemo reći da je kod nas dosadno. Uzbudljivo je u Engleskoj, u Italiji, u Španiji, ali nije tačno da i kod nas nema šta da se vidi i čuje. Uopšte, mi spadamo među zanimljive zemlje u Evropi. (Duško Radović)

Autor: Jelena Kostadinović

FOTO: Kanal9tv

Srbija sto godina nakon Prvog svetskog rata. Šta se promenilo? Gde smo sada, a gde smo bili? Ko nas sada voli, a ko mrzi? Beograd, grad toliko puta rušen, a ponovo, jedan od najlepših gradova na svetu. Srbija, zemlja koja je toliko puta ratovala, a ponovo država koja je iznedrila toliko umetnika i naučnika da nas svet zasigurno nikada neće zaboraviti. Ili možda hoće jer tako malo znamo o našoj zemlji. Tako malo znamo o svojoj kulturi, tradiciji, običajima. Tako malo znamo o svom narodu. Tako malo mesta smo posetili. A čak i da jesmo, i dalje nismo posetili baš svaki park, svaki kutak jednog srpskog grada. Zastaćemo, slikaćemo, divićemo se londonskom parku, pariskom tornju, australijskom kenguru, a nećemo ni trepnuti dok šetamo Kalemegdanom ili Tašmajdanom, Adom Ciganlijom ili Avalom, Đavoljom varoši ili Ćele kulom, i nećemo uvažiti ono što oni imaju da nam ponude. Uzećemo sve to zdravo za gotovo i nećemo shvatiti da nam je sreća na dohvatu ruke, da ne moramo lutati da bismo videli nešto neobično. Sreća nas možda baš iza ugla čeka, a u nekom muzeju nova skulptura vredna divljenja.

FOTO: Vesti-online

I to je moj sveukupni utisak nakon Dana Beograda, Dana Evrope, Noći muzeja. Toliko toga novog sam čula, toliko toga novog videla. Beli dvor u novom sjaju sa maketom Vidovdanskog hrama, prvi put prikazane makete slavnog Ivana Meštrovića sa svim karijatidama i pilonima. Etnografski muzej sa temom „Masoni u Srbiji“. Istorijski muzej i „U ime naroda“. A šta mi činimo za naš narod?


FOTO: Kosmet

Narodna biblioteka Srbije sa hrpom knjiga i članaka koje su pisali naši slavni pisci iz zatvora, a mi smo sada zaboravili i da čitamo i da pišemo, a kamoli da se borimo perom protiv „okupatora“. Da li ste znali da su se mnogi književnici, mnoga slavna imena poput Alekse Šantića, Milutina Bojića, Vladislava Petkovića Disa, za svoj narod borili iz tamnice i objavljivali svoje članke i zarobljeni? Neki od njih čak objavili novine posvećene stogodišnjici od Šekspira?

Da li ste ikad zastali i divili se zgradi Narodnog pozorišta koju je sagradio „neimar po meri kralja“? Da li ste pogledali stalnu postavku Vojnog muzeja koja pokazuje oružja iz svakog perioda naše istorije? Da li ste se zaputili u Nebojšinu kulu, nekada tamnicu i mučionicu, ali sada građevinu u kojoj je istorija Srbije prikazana kroz 3D? Ili muzej kralja Petra čiji se portret može naslutiti jedino kroz okno fotoaparata? Ili vas je možda zanimala nauka i posetili ste muzej Nikole Tesle ili Hidrometeorološki zavod u kome ste videli na kom principu rade mašine za merenje brzine svetlosti, vazdušnog pritiska ili temperature? Možda vas je zanimao baš Železnički muzej u kome ste videli sve vozove i tramvaje?

FOTO: Panoramio

Ili vas ništa od toga nije zanimalo i te večeri kada ste bili u prilici da sve to posetite, vi ste ostali kod kuće i gledali svoju omiljenu TV seriju, a zaboravljajući na Tomu Rosandića, Uroša Predića, Paju Jovanovića... Da li ste znali da je upravo Toma Rosandić vajar koji je konstruisao konje vrane ispred skupštine grada Beograda? Da se školovao baš u ateljeu Ivana Meštrovića? Da, Ivana Meštrovića koji je sagradio sam „Pobednik“, koji je danas jedan od zaštitnih spomenika Beograda? Da li ste znali da je Nikola Tesla u svojoj privatnoj kolekciji imao svega - od holandskih pejzaža, preko prefinjene azijske umetnosti, karikature i dizajna, vajarstva, do akvarela s predstavama životinja? Možda ga je upravo neka od tih slika navela na otkrića kojima se danas svi ponosimo i na kojima smo mu zahvalni...

FOTO: Yurope

I sada, već desetak dana nakon Noći muzeja, ja i dalje sumiram utiske od posete muzeja, parkova, galerija i dvorova, i shvatam da toliko toga ne znam... Znam kada je bio Prvi svetski rat, znam i kada je bila Cerska bitka, znam i zašto se kaže „lupa kao Maksim po diviziji“, znam i kada se završio taj rat, kada je počeo i završio se Drugi svetski rat... Znam većinu činjenica koje su do sada otkrivene, ali za mnogim informacijama se još uvek traga... I sigurna sam, da kada ih budu otkrili, biću prva koja će potrčati da čuje sve o tome... I pisaću vam, nadam se da ćete i vi želeti nešto novo da saznate... Jer, naša zemlja to zaslužuje! Jer spomenici prošlosti jesu obeležja jednog grada, dokaz njegovog porekla i značaja! A ja volim svoj grad i želim da zavirim u svaki njegov kutak... Idem, kažu da kuvaju izvanrednu kafu na konaku kneginje Ljubice...

FOTO: Panacomp

Jeca je mladi i nasmejani filozof koji vam savetuje mnogo smeha! Uživajte u svakom sekundu kao da je poslednji!


***

Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari