У Пољској јесте занимљиво али не можемо рећи да је код нас досадно. Узбудљиво је у Енглеској, у Италији, у Шпанији, али није тачно да и код нас нема шта да се види и чује. Уопште, ми спадамо међу занимљиве земље у Европи. (Душко Радовић)
Autor: Jelena Kostadinović
ФОТО: Kanal9tv
Србија сто година након Првог светског рата. Шта се променило? Где смо сада, а где смо били? Ко нас сада воли, а ко мрзи? Београд, град толико пута рушен, а поново, један од најлепших градова на свету. Србија, земља која је толико пута ратовала, а поново држава која је изнедрила толико уметника и научника да нас свет засигурно никада неће заборавити. Или можда хоће јер тако мало знамо о нашој земљи. Тако мало знамо о својој култури, традицији, обичајима. Тако мало знамо о свом народу. Тако мало места смо посетили. А чак и да јесмо, и даље нисмо посетили баш сваки парк, сваки кутак једног српског града. Застаћемо, сликаћемо, дивићемо се лондонском парку, париском торњу, аустралијском кенгуру, а нећемо ни трепнути док шетамо Калемегданом или Ташмајданом, Адом Циганлијом или Авалом, Đавољом вароши или Ђеле кулом, и нећемо уважити оно што они имају да нам понуде. Узећемо све то здраво за готово и нећемо схватити да нам је срећа на дохвату руке, да не морамо лутати да бисмо видели нешто необично. Срећа нас можда баш иза угла чека, а у неком музеју нова скулптура вредна дивљења.
<�имг цласс="флоат" срц=" хттп://с24.постимг.орг/3т7yрвко5/380683_српска_војска_током_повлацења_преко_алба.јпг" />
ФОТО: Vesti-online
И то је мој свеукупни утисак након Дана Београда, Дана Европе, Ноћи музеја. Толико тога новог сам чула, толико тога новог видела. Бели двор у новом сјају са макетом Видовданског храма, први пут приказане макете славног Ивана Мештровића са свим каријатидама и пилонима. Етнографски музеј са темом „Масони у Србији“. Историјски музеј и „У име народа“. А шта ми чинимо за наш народ?
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с1.постимг.орг/з0q9вxqзз/видовдански_храм4.јпг" />
ФОТО: Kosmet
Народна библиотека Србије са хрпом књига и чланака које су писали наши славни писци из затвора, а ми смо сада заборавили и да читамо и да пишемо, а камоли да се боримо пером против „окупатора“. Да ли сте знали да су се многи књижевници, многа славна имена попут Алексе Шантића, Милутина Бојића, Владислава Петковића Диса, за свој народ борили из тамнице и објављивали своје чланке и заробљени? Неки од њих чак објавили новине посвећене стогодишњици од Шекспира?
Да ли сте икад застали и дивили се згради Народног позоришта коју је саградио „неимар по мери краља“? Да ли сте погледали сталну поставку Војног музеја која показује оружја из сваког периода наше историје? Да ли сте се запутили у Небојшину кулу, некада тамницу и мучионицу, али сада грађевину у којој је историја Србије приказана кроз 3Д? Или музеј краља Петра чији се портрет може наслутити једино кроз окно фотоапарата? Или вас је можда занимала наука и посетили сте музеј Николе Тесле или Хидрометеоролошки завод у коме сте видели на ком принципу раде машине за мерење брзине светлости, ваздушног притиска или температуре? Можда вас је занимао баш Железнички музеј у коме сте видели све возове и трамваје?
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с30.постимг.орг/yq8лидвн5/209778.јпг" />
ФОТО: Panoramio
Или вас ништа од тога није занимало и те вечери када сте били у прилици да све то посетите, ви сте остали код куће и гледали своју омиљену ТВ серију, а заборављајући на Тому Росандића, Уроша Предића, Пају Јовановића... Да ли сте знали да је управо Тома Росандић вајар који је конструисао коње вране испред скупштине града Београда? Да се школовао баш у атељеу Ивана Мештровића? Да, Ивана Мештровића који је саградио сам „Победник“, који је данас један од заштитних споменика Београда? Да ли сте знали да је Никола Тесла у својој приватној колекцији имао свега - од холандских пејзажа, преко префињене азијске уметности, карикатуре и дизајна, вајарства, до акварела с представама животиња? Можда га је управо нека од тих слика навела на открића којима се данас сви поносимо и на којима смо му захвални...
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с3.постимг.орг/yнyхнбпв7/насловна.јпг" />
ФОТО: Yurope
И сада, већ десетак дана након Ноћи музеја, ја и даље сумирам утиске од посете музеја, паркова, галерија и дворова, и схватам да толико тога не знам... Знам када је био Први светски рат, знам и када је била Церска битка, знам и зашто се каже „лупа као Максим по дивизији“, знам и када се завршио тај рат, када је почео и завршио се Други светски рат... Знам већину чињеница које су до сада откривене, али за многим информацијама се још увек трага... И сигурна сам, да када их буду открили, бићу прва која ће потрчати да чује све о томе... И писаћу вам, надам се да ћете и ви желети нешто ново да сазнате... Јер, наша земља то заслужује! Јер споменици прошлости јесу обележја једног града, доказ његовог порекла и значаја! А ја волим свој град и желим да завирим у сваки његов кутак... Идем, кажу да кувају изванредну кафу на конаку кнегиње Љубице...
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с29.постимг.орг/бкцгнд1еф/о_нама.јпг" />
ФОТО: Panacomp
Јеца је млади и насмејани филозоф који вам саветује много смеха! Уживајте у сваком секунду као да је последњи!
***
Овај текст је настао нашом жељом да млади, који имају шта да кажу и допринесу информисаности и едукацији наше омладине, пренесу своје идеје и сазнања. Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
