Шта желим да будем “кад порастем“? Чиме желим да се бавим? Који факултет ће ми пружити могућност да научим све што желим? Чиме да се водим кад бирам будућу професију?
Једна од важнијих животних одлука, свакако је и избор факултета. Пред крај средње школе многи матуранти налазе се пред овим питањем – шта даље? Има оних средњошколаца који одавно знају чиме желе у животу да се баве, па им одлука о факултету лако пада, док они који су неодлучни покушавају на различите начине да се пронађу и изаберу професију која им одговара. У томе им помажу „искуснији“ пријатељи, околина, породица, док се педагозима и другим стручњацима ређе обраћају.
Захваљујући интернету сви имају могућност да „на једном месту“ пронађу информације које су им потребне. Иако се у средњим школама организују презентације разних факултета, где сви будући бруцоши, заинересовани или неодлучни, имају прилике да у интеракцији са професорима или студентима са тих факултета „из прве руке“ добију све податке и информације које их интересују, они се ипак одлучују да за мишљење питају некога ко им је ближи. Педагог зрењанинске гимназије Александра Суботић каже да су до пре неколико година ученици у великом броју посећивали те презентације, али да то више није случај. Поред тога, оно што школа организује јесу групна или индивидуална саветовања.
„Оно што је мој посао, када је реч о помоћи матурантима при избору факултета јесте да их саслушам, помогнем у елиминацији уколико је проблем избор између више факултета или студијских програма и на крају да их упутим на сајтове факултета или на неки други адекватан извор информација. Ученици су углавном свесни колико је важна добра одлука у овом моменту, па се труде да на време сазнају све битне детаље како би се што боље спремили за пријемни“ – каже Александра Суботић.
Професионална оријентација на неки начин почиње још избором средње школе. Међутим, мало је оних који од малена знају чиме желе да се баве у животу и који једноставно иду тим путем без дилеме. Један од њих је Тихомир Шкара, матурант зрењанинске економске школе који каже да, иако је због недостатка информација уписао баш економску средњу школу, сматра да је логично да то и настави. „Најбитније ми је да ми будућа стечења знања буду од користи, тј. да будем способан за обављање посла без ичије помоћи али и да ми буде занимљиво то што учим“ – каже Тихомир и додаје „ и на крају, да имам широк избор послова које могу обављати након завршетка факултета. Мислим да ћу све то имати кад упишем економски факултет јер је то оно што волим и чиме желим да се бавим.“
Као што избор средње школе није конацан, тако не мора бити ни избор факултета. Педагог Александра Суботић сматра да није страшно ако будући бруцоши погреше, мада према њеном досадашњем искуству, како она каже „99 процената ученика у овом периоду већ зна шта ће уписати и сигурни су у свој избор“.
Да је ипак јако битно бавити се послом из љубави и тиме се водити при избору даљег школовања, један од примера је Марија Бошковић, ученица зрењанинске гимназије која је упоредо са друштвеним смером у овој школи завршила и теоретски смер музичке школе, а планира да упише медицински факултет. „Медицина је оно што ме је одувек привлачило, али сам ипак била више заинтересована за друштвене науке, а музичку школу сам уписала како бих стекла мало више знања из теорије музике јер нисам била сигурна шта ћу наставити, а искористила сам могућност да идем у две средње школе. Међутим, за четири године средње школе схватила сам да је дефинитивно медицина оно чиме желим да се бавим“ – рекла је Марија.
Када постоји дилема или несигурност у одговору на питње „чиме желим да се бавим у животу“ увек је најбоље размотрити све могућности. Поред стручних лица, помоћ околине, породице или пријатеља увек је добродошла. Такође, пресудно је преиспитати своје жеље, могућности и очекивања, па према томе донети одлуку.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на оффице@иСербиа.рс, са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
