Стефан Салом је завршио Математичку гимназију као ђак генерације. Након тога је уследио Физички факултет и јасна жеља усмерена ка науци. Барем је тако мислио. Непредвидивост живота и недовољна истраженост нас самих и наших жеља понекад може изненадити. Уместо науке његова реалност је бизнис, прожет непрестаним радом са људима, учењем о међуљудским односима и о системском решавању проблема. Ипак, нит која остаје заједничка науци и његовој садашњој функцији Директора развоја Инфостуда је непрестано трагање и изучавање нових песпектива, алтернатива, могућности, мисли и ставова који могу унапредити начин пословања и начин мишљења. Инфостуд је од иницијалне идеје студентског сајта препрастао у функционални „бренд“ који отвара врата, пружа наду, информације, знања и „вештине“ у области рада, запослења и усавршавања. Инфостуд је прва онлине адреса „којој куцају“ две стране које желе да се упознају – послодавац и потенцијални запослени. Све између њих је Infostud.
Колико је у интернет бизнису битан елемент "предвиђања", "њуха", "претпоставке" у ком смеру ће се кретати тржишни захтеви и потребе интернет конзумената?
Свакако да је важно „осетити“ тржиште и одговарати на потребе својих посетилаца и клијената. Но, можда је и важније објаснити тржишту да иако немају директну потребу да користе Интернет, неки свој проблем могу лакше решити на мрежи. На пример, кад је Инфостуд почињао са огласима за посао, фирме нису имале потребу да расписују огласе путем Интернета, већ да што лакше нађу кандидате. Ми смо им током година објаснили да је Интернет најбоље место за то. Са друге стране, на светском нивоу постоје и заиста револуционарни сајтови који су, могло би се рећи, више креирали потребе и навике него што су могли да их наслуте – одличан пример у тој сфери је твитер.
Уобичајено је да се говори о предностима Интернет бизниса али које су његове мане? Чему је било најтеже прилагодити се у његовим "захтевима"?
Нама је у почетку, свакако, било најтеже да објаснимо домаћим предузећима користи Интернета и како им он може помоћи у обављању посла; са посетиоцима је то ишло природније и лакше. Такође, врло је важно схватити колико је клијентима и посетиоцима важно да иза сајта осете људе са којима могу да попричају, поделе своја искуства. И иако Интернет бизнис има своје специфичности (на првом месту, још увек је значајно јефтиније је и лакше направити нов добар сајт него нову фабрику), ипак бих рекао да важи да је Интернет бизнис прво бизнис па тек онда Интернет :). Другим речима, многа правила која важе у „класичном“ бизнису – организација, структура, системи, правила, маркетинг, продаја.... важе умногоме и у Интернет бизнису.
Због чега је Инфостуд незаменљив? Шта је елемент који га увек ставља у предност наспрам конкуренстких сајтова?
Мислим да је оно што нас чини другачијим то што стварно верујемо у оно што радимо. Дубоко желимо да позитивно утичемо на тржиште запошљавања, да помогнемо појединцима да што лакше нађу посао и дамо им смернице како да боље граде своју каријеру, а и да их заштитимо од некоректних фирми. Са друге стране, желимо да послодавац добије најбољег кандидата за своје радно место. Слично важи и за наше сајтове у области половних аутомобила ( www.polovniautomobili.com , www.mojagaraza.rs ) или у области образовања ( prijemni.infostud.com , www.najstudent.com , www.kursevi.com ). Наравно, искуство и снага тима и целог система Инфостуда су оно на чему се базира наш рад – огроман део времена топ менаџмента је усмерен ка томе да тим што боље функционише, да се запослени развијају и стално уче.
Ко је просечан посетилац Инфостуд портала?
Искрен да будем не знам :). Ретко размишљамо о просечном посетиоцу (Ко је он и да ли такав уопште постоји? Је ли то неко попут Чкаље који је био проглашен за просечног Југословена?) него се трудимо да осетимо потребе што више различитих типова посетилаца. За то користимо разне анкете, комуникацију путем Фејсбука, самог сајта, е-поште... На пример, неко је први пут на сајту и њему треба што природније и лакше објаснити чему служимо; а неко нас користи свакодневно и жели да то што ради код нас обави што брже са што мање питања. Наравно, не успевамо увек да задовољимо све потребе али то је „борба“ која не престаје.
Који су "савети и трикови" за стално привлачење нових а чување старих посетилаца?
Отворена комуникација у којој ми објашњавамо зашто нешто радимо, куда идемо и шта желимо да постигнемо, а посетиоци нам говоре шта ту не ваља, шта је супер а шта је могло још боље. Но, никако не треба одлучивати искључиво на „прву лопту“ на основу коментара посетилаца – по неком нашем искуству, након већих промена много је више негативних коментара, него позитивних и онда се временом људи навикну. То је сасвим разумљиво: људи не воле да мењају своје навике, али некад је то неопходно како бисмо могли да наставимо да им пружамо добру услугу.
Имате свој блог - Економија, живот и неке мисли. Да ли се ове речи (у називу Вашег блога) случајно надовезују једна на другу или је пак Економија елемент који битно утиче на наш живот а касније и мисли?
Мислим да сам такав назив свом блогу дао док сам се још трудио да променим свет :). Сада сам више оријентисан на мењање себе. Но, у сваком случају, сада доста ретко стижем да га освежавам новим текстовима. А кад будем имао више времена да пишем мислим да ће економија имати много мање место: мислим да ће мој блог бити кориснији ако се будем бавио темама везаним за људе, лични и професионални развој, вођење фирми и друге ствари које сам учио у последњих пар година, уместо да покушавам да указујем на то шта овде не ваља и како би се ствари код нас могле поправити. Једноставно, сумњам да ико од људи који може да утиче на нашу економску политику чита мој блог :). А све и да чита, идеје које заговорам нису нимало популарне и на кратак рок су тешке.
Какве су Ваше мисли у погледу континуираног образовања? Има ли томе краја и треба ли га уопште и бити?
Искрено се надам да нема краја. За мене је живот школа. Школа која треба да ме научи да будем бољи и комплетнији човек. И мислим да велика већина људи жели да расте и да се развија током целог живота – било да се ради о развоју каријере и професионалних вештина или учењу о мушко-женским односима или о васпитавању деце... Мислим да се то дешавало и раније само је данас систематизованије и постоје многи корисни текстови и курсеви за разне области. У последње време један од мени омиљених сајтова је www.quora.com који омогућава људима да једни другима одговарају на врло занимљива питања; баш доста сам научио читајући га и топло га препоручујем.
Савет младима за крај ... Какви морамо бити да бисмо били успешни? Шта су елементи без који се не може, ни у једној сфери?
Не волим реч „морамо“ јер мислим да је важно да желимо нешто, а не да осећамо да морамо. И то је можда први корак – уверити себе да желиш да идеш тежим, ужим путем јер је он на дуги рок бољи. Можда је то суштина успешног погледа на свет – посматрати ствари дугорочно и трудити се да се, каква год да је ситуација, извуче максимум из ње. Не мислим да треба да имамо наивни позитиван став и да носимо ружичасте наочари, већ да се трудимо да и из лоших догађаја извучемо нешто корисно ако је икако могуће. Друга важна ствар је да се максимално концентришемо на оно на што можемо да утичемо и да у тој сфери живота радимо и градимо.
_thumb2.jpg)
