Autor: Marija Muždalo
FOTO: Google images
Ne znam, nemam dovoljno, ne mogu – reči zbog kojih mnnogi nikada ne naprave sledeći korak. Oni koji su to ipak učinili, imali su prilike da se obeshrabre bezbrojnim informacijama, formularima, aplikacijama, dokumentacijom i zaplašeni birokratijom odustanu od dalje pretrage. Pa da razrešimo neke od strašnih mitova vezanih za studiranje u inostranstvu kojima smo okruženi.
Koristiću priče i iskustva onih koji su uspešno upisali osnovne, master ili doktorske studije u inostranstvu, odlazili i vraćali se sa raznih praksi. Možete pomisliti da je ovo još jedan bajkovit tekst o studiranju u inostranstvu i da ipak ostanete na onoj pomisli „pa bilo bi dobro otići, ali...“ ili da iskoristite ovu priču kao podstrek, jer stvarno ima istine u klišeu: Možeš - samo je bitno da dovoljno želiš.
Svakako najpopularniji mit o studiranju van granica naše zemlje je onaj vezan za visoke proseke. Da, naravno da je bitno da imaš što bolji prosek. To je bitno iz više razloga i povezano je sa mnogim stvarima, ali nikako nije presudno za studiranje na nekom od inostranih fakulteta. Kako inače da objasnimo one koji nisu dobili stipendije za željene mastere, a imali su prosek 9.1?
Dobro, svakako je lakše studentima sa odličnim prosekom, pa ne bi bilo u redu prema njima da se toliko trude, a da nemaju nikakvu povlasticu zbog toga, zar ne? Umesto da očajavamo što nismo imali bolje ocene, hajde da se okrenemo onima koji su dobili stipendije, a takvih je bilo sa raznim prosecima.
Poznajem devojku koja je dobila stipendiju za master na jednom od prestižnih fakulteta u Italiji, a njen prosek je bio oko 8. Zvali su je nedugo nakon što je poslala aplikaciju i najviše su se interesovali za deo u kome je govorila o hobijima. Ona je u tom odeljku rekla da voli da pravi slatko i detaljno opisala šta je slatko i kako se pravi.
Neko iz komisije je očigledno bio sladokusac te ga je ovaj hobi veoma zainteresovao. Počeli su intervju sa pričom o njenim hobijima i interesovanjima, a završili sa stipendijom za master. Na ovaj način je studentkinja sa prosečnim prosekom dobila priliku da se usavrši na jednom od najboljih evropskih fakulteta. S druge strane stoji obeshrabrena većina odlikaša i studenata sa lošijim prosekom koji su odbijani godinu ili dve za redom.
U čemu je trik?
Nema ga. Jednostavno je, 90% stvari zavisi od utiska koji ostavite na komisiju dok bude čitala vašu aplikaciju koja je jedna od 500 koje su već pročitali te nedelje. To je slično kao kada vam se neko dopadne. Trudićete se maksimalno koliko možete da ostavite što bolji utisak. Dopadanje upućeno toj osobi probudiće u vama sve jedinstvene i lepe stvari koje vas čine onim što jeste.
Greška svih onih studenata koji nisu uspeli da upišu željene fakultete u inostranstvu je što su ostavili prosečan utisak, dakle, nisu bili dovoljno interesantni da bi bili pozvani na intervju. Zašto? Mislim da u većini slučajeva odgovor leži u loše napisanoj aplikaciji, nedovoljno konkretnom viđenju sebe i svojih sposobnosti, uštogljenim motivacionim pismima i nabrajanjem (u nedogled) uobičajenih ličnih osobina i interesa za koje vam kažu da bi bilo dobro da ih imate. Kao što su, recimo, osobine ambiciozna, komunikativna, radna. Ti si radna kao i još 499 aplikanata te nedelje, ali njima trebaju dva studenta, dakle ispadaš.
Mislim da nije toliko teško napisati dobru aplikaciju. Samo je bitno da ne preskočite taj prvi, sudbonosni, najbitniji korak. Razmislite. Šta je to u čemu ste zaista dobri, šta stvarno volite i što vas čini posebnim i jedinstvenim? Koje su to osobine,talenti i sposobnosti koje idu uz to što volite da radite i u čemu ste dobri? Kako te veštine i karakteristike možete da iskoristite u onome što želite da studirate, čime želite da se bavite? Nabrojte sve to u aplikaciji, objasnite, razradite, uzmite preporuke, odradite intership i potrudite se da zaista naučite ono što želite da radite.
Umesto da očajavate zbog toga što ste se preterano provodili u periodu između 22. i 23. godine, ili loših ljubavnih priča zbog kojih ste celu godinu dobijali samo šestice i sedmice, razmislite šta zaista želite od fakulteta za koji aplicirate i šta vi imate da date zauzvrat. Ako i ne dobijete stipendiju, imaćete sigurno iskustvo više i za nijansu jasniju sliku o sebi u svetu.
A dok razmišljate o ovim stvarima i pijuckate kafu, evo i nekoliko konkretnih saveta koji će vam biti korisni za sastavljanje i popunjavanje aplikacije. Nezavisno od toga da li ste na završnoj godini srednje škole i upisujete osnovne studije ili ste završili ili završavate osnovne studije, potrebno je da uz prijavu priložite skeniranu diplomu srednje škole ili osnovnih studija, konačnu ocenu i rezultate svih položenih ispita čim ih primite. Potrebno je, takođe, priložiti skeniranu kopiju pasoša (poželjno najmanje dve godine do isteka roka).
Neki kursevi mogu zahtevati dodatna dokumenta (npr. portfolio, prijem zadatka) koje prilažete uz aplikaciju. Što se tiče fakulteta koji zahtevaju poznavanje engleskog jezika (a većina fakulteta u zemljama koje ne spadaju pod englesko govorno područje sada imaju ovu ponudu), u većini slučajeva se zahtevaju položeni IELTS ili TOEFL ili CAE Advanced (Cambridge tests) ili CPE Proficiency.
Počnite da se pripremate na vreme i razmislite o onome što pišete u aplikaciji.
Srećno!
Marija voli aktivizam,piše da bi pomogla sebi,a ponekad i drugima.
Uključi se! Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za studente gde mogu da pišu i informišu se o onim temama koje smatraju važnim. Ukoliko želiš da i ti pišeš za studentsku rubriku, tvoje ideje su dobrodošle! Nije potrebno prethodno iskustvo, već samo zainteresovanost za studentska pitanja. Da biste se prijavili klikniteOVDE. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu!
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
Odricanje od odgovornosti
