Photo: Mindspaceclinic.com
Prevela: Milena Akšamović
Prema mišljenju stručnjaka za produktivnost i autora Grejema Alkota (Graham Allcott) osnivača konsultantske firme „Mislite produktivno“, stvar je jednostavna: mislite kao nindža. Alkotova nova knjiga „Kako biti nindža znanja“ sadrži praktične savete za raščišćavanje svakodnevnog misaonog nereda.
Evo 11 strategija koje vam mogu pomoći da se pokrenete:
1. Mikro ciljevi
Pisanje eseja ili rad na velikom projektu može biti frustrirajuć. U ovome pomaže dopamin. Dopamin je hemikalija koju luči naš mozak i čini da se osećamo dobro kada završimo neki poduhvat. Njegova evolutivna uloga je da nas stimuliše da lovimo i kada nismo gladni u slučaju da kada ogladnimo plena više nema. I pritom stvara zavisnost. Ako je naš zadatak da napišemo esej od dve hiljade reči, odredite sebi cilj od 250 reči na dan. Kada ostvarite cilj koji ste zacrtali osećaćete se dobro, bez obzira što niste uradili čitav zadatak. Ako poštujete zadati plan svakog dana, osećaćete se dobro, a i završićete zadatak a da niste ni primetili. Svaki poduhvat se može podeliti na mikro ciljeve.
2. „Isključite se”
Skorašnja studija je iznela na videlo činjenicu da kad prekinemo rad na 1 minut da bismo proverili imejl, potrebno je čak 15 minuta da bismo se ponovo koncentrisali na ono što radimo. Nagomilana sitna odvraćanja pažnje stvaraju ogromnu neefikasnost. Kada je potrebna potpuna koncentracija za zadatak pred vama, najbolje je „isključiti se”. To podrazumeva sklanjanje svih mogućih uzroka odvraćanja pažnje sa zadatka i uključuje: gašenje mobilnih telefona, izbegavanje imejla, interneta, pa čak i ljudi. Tek kada budete imali fokus biće vam jasno šta treba da uradite i kako da započnete.
3. Ne izbegavajte praznu stranicu
Uvek počinjemo sa zurenjem u prvu praznu stranicu. Ovo je često tako mučno da izbegavamo taj momenat u potpunosti. Ali, kada bolje razmislimo, svaki početak je prazna stranica. Vaš omiljeni film, album ili knjiga su započeli sa praznom stranicom. Postale su dobre tek kada je popravljeno ono što je započeto. Samo počnite, napišite bilo šta i neka to bude vaša skica. Ideje se razvijaju, ne izlaze na papir u savršenom obliku. Prvi korak može biti i nešto što vam se ne sviđa, ali će vam omogućiti da uvidite šta želite.
4. Jedan paradajz
Paradajz tehnika podrazumeva podelu rada na 25-minutne intervale odvojene pauzama. Namestite štopericu i jednostavno započnite prvi interval. Nije bitna količina rada, već činjenica da ste započeli. Ova tehnika naročito pomaže ako su u pitanju dosadni zadaci. Samo jedan interval je dovoljan da vam pomogne da prebrodite stres počinjanja. Varka je u tome što je mnogo lakše zamisliti 25 minuta rada na nečem dosadnom, nego ceo dan rada na tome. Jedan paradajz ne mora biti 25 minuta, može biti koliko god vama odgovara da vas pokrene i učini zadatak snošljivijim.
5. Obećajte više nego što možete da ispunite (ponekad)
Uopšteno govoreći, ovakvo ponašanje je destruktivno i predstavlja lošu naviku. Međutim, u nekim momentima ovakva obećanja mogu služiti povećanju produktivnosti, verovatno najviše baš kada odugovlačite. Odgovornost obećanja i sam izazov zadatka mogu učiniti stvar uzbudljivom. Mogu vas naterati da se posvetite, da budete uporni i da odbijate od sebe stvari koje vam inače odvraćaju pažnju. Ova strategija nije za one sa slabim srcem i ne treba je koristiti često, ali malo uzbuđenja i koja neprospavana noć nisu loši. S vremena na vreme je potrebno ubiti jednoličnu rutinu.
6. Pretvorite „Ne znam” u „A šta kad bih saznao?”
Izrazi koje koristimo kad smo sami sa sobom oslikavaju način na koji razmišljamo o stvarima. Sami sebe ubeđujemo da ne znamo kako da počnemo. Da ne znamo ništa zapravo. Što, naravno, nije tačno. Uvek nam je poznato da možemo započeti makar traženjem saveta drugih, ili određivanjem onoga što stvarno ne znamo. Biti u nedoumici i ne znati su dve različite stvari. I zato, umesto da započnete unutrašnji monolog sa „Ne znam”, započnite ga sa „A šta kad bih saznao? Kako bih pristupio zadatku da stvarno poznajem materiju?“. Zamislite šta bi neko ko zna šta radi uradio i počnite odatle.
7. Produktivno odugovlačenje
Evo jedne tajne pravog nindže. Ponekad je dobro odugovlačiti, jer onda uradimo mnoštvo drugih stvari. Ako odugovlačimo tako što na sebe preuzimamo čišćenje kuće, pravljenje ručka, ili jednostavno odemo ranije u krevet, time nismo učinili ništa loše. Najlošija opcija je odugovlačiti baveći se aktivnostima koje ne doprinose sopstvenom osećaju postignuća. Čudesno je koliko nas stvari koje nas plaše zapravo motivišu da izbegavajući ih radimo neke druge stvari koje su nam pre toga izgledale dosadne ili teške.
Photo:Timemanagmentninja.com
8. Talasi dopamina
Kada koristimo strategiju produktivnog odugovlačenja, mi ustvari jurimo nagrade za manja postignuća, u obliku talasa dopamina koji čini da se osećamo dobro. Tako možete i sami sebi planski određivati talase dopamina. Možete početi sa malim stvarima, kao što je sređivanje nereda na stolu, zatim popunjavanje dosadnih formulara, pa tek onda započinjanje zadatka. U tom slučaju ćete ga videti kao još jedan korak na lestvici ostvarenja manjih postignuća i neće vam biti teško da prionete na posao.
9. Postanite čudni
Odugovlačenje i stres koje ono izaziva mogu biti naporni. Oni sami mogu izazvati neaktivnost i stagnaciju i stvoriti osećaj zaglavljenosti, bez mogućnosti izlaska iz zamke. Ponekad, kad uobičajene tehnike ne daju rezulatate, morate postati malo čudni. Probajte da izaberete reč potpuno nasumice. Onda krenite da razmišljate o tome kako da ubacite tu reč u ono što radite ili način na koji to radite. Zamislimo da ste naišli na reč „kineski”. Možda je vaš laptop napravljen u Kini, ili ste jeli taj dan u kineskom restoranu, ili nešto tome slično. Ova tehnika nije toliko budalasta koliko se čini. Izlazak van okvira propisanog i uobičajenog stimuliše kreativnost, malo igre smanjuje stres i pomaže da prebrodite barijere koje vam se čine nepremostivim.
10. Zadajte vremenski rok, ali nekom drugom
Šargarepa ili štap? Mnogo je bolje napraviti sopstvene šargarepe (kao, npr., mikro ciljeve) i postati samomotivisan na taj način, nego se oslanjati na strah od štapa da vas motiviše na dalji rad. Naravno, postoje i momenti kada je štap neophodan. Mnogi savetuju stvaranje sopstvenih vremenskih rokova kao metod motivacije. Bolje je napraviti vremenski rok za neku drugu osobu, a da ispunjenje tog roka zavisi isključivo od vas. Ako neko drugi zavisi od vašeg rada, bio to mentor, član porodice ili neko treći, takva odgovornost će vas više motivisati.
11. Negujte nesavršenost
Jedan nindža znanja zna da nas preveliki naglasak na postizanju savršenosti može uplašiti samom pretpostavkom da nećemo biti sposobni da tu savršenost postignemo. Zašto smo uopšte toliko opsednuti savršenošću? U neki slučajevima sve zaista mora biti savršeno – kada proveravamo bezbednost aviona, ili vršimo operaciju na srcu. Ipak, u većini drugih slučajeva trebalo bi težiti dovoljno dobrom. Kada nešto postane dovoljno dobro, možemo započeti nešto drugo. Postoji određena privlačnost u nesavršenosti. Kad grešimo ili kada stvari ne idu po planu, podsetimo se da smo samo ljudi i cenimo više ostatak našeg rada koji je baš kako treba i koji čini većinu. Nemojte biti opsednuti savršenošću, slavite grube nacrte i sitne greške kao deo bogate trpeze života.
Izvor: "Daily Telegraph"
Pročitajte i:
Profil honorarca koji će osvojiti posao
Motivacione misli manje poznatih preduzetnika
Lično i profesionalno na društvenim mrežama
Milena je prevodilac entuzijasta, ljubitelj reči i poštovalac rečenica.
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
Odricanje od odgovornosti
_thumb2.jpg)
