Tweet

Први сусрет са стрипом у Малом Забавнику. Безброј слика животиња-малих јунака, који нас засмејавају и уче многим појмовима које до тада нисмо познавали. Добро се сећам тих стрипова. Знати читати, уопште није био предуслов за уживање у “пустоловинама” у које су нас позивали цртани јунаци. Нама је било довољно да посматрамо слике и да сами развијамо своју причу, што је итекако подстицало нашу креативност. Ове године ми враћамо стрип у моду, а он нас у детињство!

Autor: Мирјана Миленковић

ФОТО: Megablog

На радост његових највећих фанова, Ниш ће наредних дана бити у знаку стрипа. Наиме, у Нишу, биће одржан Међународни Фестивал Стрипа, под називом "Нифест". Оно што је посебно важно, јесте, да ће сви љубитељи стрипа имати част да упознају нека велика имена из света стрипа, као што су: Роберто Рекјони, уредник и сценариста Дилана Дога, као и Đовани Фрегиери, један од најпознатијих италијанских цртача, који је потписао на десетине епизода Дилана Дога.

Поред њих, са посетиоцима "Нифеста-а" ће се дружити и прослављени домаћи аутори: Дарко Перовић, Алекса Гајић, Владимир Крстић Лаци, Мирко Чолак, али и македонски аутор, Александар Сотировски.

У оквиру Фестивала, биће одржан Сајам стрипа на новом нишком сајмишту у нишком насељу Дуваниште. Поред Сајма, посетиоци ће моћи да посете и 3 изложбе посвећене стрипу, и то у Павиљону у Нишкој тврђави, галерији Нишког културног центра и у просторијама ТОН-а у Обреновићевој улици.

За најмлађе су планирани и часови цртања у школама, које ће одржати, управо, гости фестивала.

Заправо, најмлађи су и заслужни за појаву стрипа у нашој земљи. Наиме, у српске новине, стрип је ушао преко додатака за најмлађе. Први такав додатак увела је Политика почетком 1930. године, а у то време ниједан дневни лист није имао посебну страну за децу. Након Политике, сличне додатке ће увести и дневници Време и Правда, али и неки недељни листови. Шале у тим првобитним стриповима биле су забавног или едукативног садржаја, са текстом испод слика који је најчешће био писан у стиху.

Иако је зачет у другој половини 19. века, у бројним хумористичким, дечијим листовима и календарима као развијени облик карикатуре, стрип у Србији ће, услед објективних историјских околности, у једном дужем периоду, који се протеже до средине тридесетих година 20. века, бити заустављен у свом еволутивном развоју. Златним добом стрипа у Србији, сматра се период од 1935. до 1941. године.

Сада је неко друго време. Елементи насиља у данашњим цртаћима, који су сурово преотели популарност стрипу, не обећавају еманципаторну стабилност будућих нараштаја. Морамо признати да је стрип пао у засенак неких нових инстант култура, које брзо ничу, а још брже измичу.

Но, можда време стрипа није прошло. Можда то и доказују манифестације попут ове. Уколико их буде више и чешће, можда ће овакви фестивали мање личити на “оживљавање диносауруса”, а више на позив да се потрудимо да сачувамо дете у себи и постанемо ризничар правих културних вредности.


Мирјана је новинарка са мисијом-вратити праве друштвене вредности у моду-јер јединка не може све, али може много тога!

***

Овај текст је настао нашом акцијом да млади постану дописници из свог краја. Уколико желиш да и ти будеш део нашег младог тима и пишеш о догађајима и успесима својих младих суграђана, пријави се попуњавањем ovog кратког формулара. Важни су нам искључиво твој ентузијазам и жеља да се прошири глас омладине из свих крајева! Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових дописника врши се до сваког првог дана у месецу

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti


Tweet
Коментари

ВЕСТИ