Studentski protesti nekad i sad

Autor: Isidora Ilić

Nezadovoljstvo životom, vlašću, standardom materijalnim nedejnakostima i položajem građana uvek dovodi do burne reakcije istih koji su nemoćni da se njihov glas čuje i da utiču na promene i poboljšanje svog života. Zbog toga dolazi do demonstracija koje organizuju razne grupacije, a među njima i studenti koji tim putem žele da se njihov glas čuje, uvaži i da prenesu određenu poruku vladajućima

MEĐURATNI PERIOD SRBIJE KAO RATNI PERIOD ZA STUDENTE

Nestabilna situacija u državi, jačanje akademske zajednice i povećavanje broja mladih studenata i obrazovanih građana doveli su do stvaranja Revolucionarnog studentskog pokreta Beogradskog Univerziteta. Pokret je osnovan dvadesetih godina prošlog veka i bio je pod jakim uticajem tada zabranjene Komunističke partije Srbije. Njeni članovi su se borili protiv diktature, fašizna i tadašnje vlasti Kraljevine Jugoslavije, želeći da obezbede bolji materijalni položaj studenata i autonomiju. Kao glavni organizatori isticali su se studenti - Ivo Lola Ribar, Milovan Đilas, Svetozar Vukmanović, Đuro Strugar, Mirko Tomić i drugi.

Vlast se na razne načine borila protiv ovog pokreta koji je iz dana u dan sve više jačao. Mladi aktivisti su izbacivani sa fakulteta, hapšeni i proterivani u svoja rodna mesta ili, kao u vreme Vlade Bogoljuba Jevtića (1935.), u koncentracioni logor u Višegradu.

Vrhunac borbe Revolucionarnog pokreta desio se 4. aprila 1936. kada su se studenti pobunili protiv Vlade Milana Stojadinovića, koji je želeo da uvede studentsku policiju. Nažalost, ovaj protest se završio smrću mladog studenta Žarka Marinovića u čiju se čast 4. april slavi kao Dan studenata Beogradskog univerziteta. Završetak ovog burnog perioda usledio je nakon demonstracija koje su održane 26. i 27. marta 1941. zbog pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.

DEMONSTRACIJE 1968. GODINE

Nezadovoljstvo životom u Titovoj Jugoslaviji dovelo je do novih protesta koji će se pamtiti i prepričavati u krugovima srpske akademske zajednice. Iako je povod bio banalan (nije bilo dovoljno mesta za studentsku priredbu na Novom Beogradu, pa su prednost dobili učesnicni radne akcije), ovaj događaj imao je mnogo dublje povode: unutarpartijske obračune, decentralizaciju zemlje, sve veću društvenu nejednakost, nezaposlenost, narastanje birokratije, težak položaj univerziteta...

Nakon toga je došlo do fizičkog obračuna između studenata i akcijaša, kao i sukob sa policijom kod novobeogradskog nadvožnjaka. Sve je to doprinelo tome da studenti 3. juna otpočnu proteste. Posle još jednog sukoba sa policijom, vlast je naredila da se blokiaraju svi fakulteti i zabrane demonstracije. Studenti su tražili sledeće uslove: da se uklone nejednakosti, smanji birokratija, reši sve veći problem nezaposlenosti, smenu Nikole Bugarčića, načelnika beogradske policije i drugih koje su smatrali odgovornim za napade. Istaknuti učesnici ovih demonstracija bili su: Matija Bećković, Duško Radović, Vuk Drašković, Stevo Žigon i mnogi drugi.

BURNE DEVEDESETE

Demonstacije 1991. godine su predvodili Žarko Jokanović i Branislav Lečić, koji je u ruci držao plišanu igračku i zbog toga je ovaj dogadjaj poznat i kao ,,Plišana revolucija”. Povod je bio sukob studenata i policije, koja je bacila suzavac i prebila nekoliko demonstranata na Brankovom mostu. Studenti su ovog puta imali 8 zahteva. Između ostalog, tražili su i ostavku ministra policije, Radmila Bogdanovića.

,,Stundetskim protestom 1992.” studenti počinju da se bore protiv vlasti Slobodana Miloševića. Oni su zahtevali njegovu ostavku, raspuštanje Skupštine i formiranje koalicione Vlade. S obzirom na to da je ovaj pokušaj propao, u novembru 1996. godine studenti izlaze na ulice iz istih razloga. Ovo su bile najduže demonstracije u istoriji Srbije, koje su trajale 117 dana.

NOVI VEK, NOVI PROBLEMI

Iako je buran period devedesetih završen, Srbija se i dalje nalazi u velikoj ekonomskoj krizi, pa je tako egzistencijalni deo studenata i studentkinja i dalje pod znakom pitanja.

Protesti studenata 2012, 2013. i 2014. imaju uglavnom materijalni karakter. Oni se bune protiv Zakona o visokom obrazovanju kojim se broj ispitnih rokova smanjuje, a uslovi za budžet povećavaju.

FOTO: Lični folder

Studenti još od 2010. godine skoro svakog oktobra izlaze na ulice, štrajkuju, blokiraju ulice, Vladu i svoje fakultete zbog istog razloga - da se studenti koji su ostvarili 48 i više ESP bodova finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Ti protesti se, najčešće, završe komprimisnim rešenjem i dogovorim između studenata i Vlade, ali svake sledeće godine ona postavlja nove uslove.

Više stotina nezadovoljnih studenata je 2012. godine, nakon neuspešnih pregovora sa Vladom, blokiralo kolovozne trake koje vode ka Novom Beogradu, Gazelu i ulicu Kneza Miloša. Godinu dana nakon toga je oko 10 000 studenata iz cele Srbije potpisalo peticiju protiv podizanja granice za budžet sa 48 poena na 50.

Ove godine, na nekim fakultetima uslov za budžet je postavljen na 60 poena (maksimalan broj poena po akademskoj godini) i prosek iznad 8,5. To je dovelo do blokada fakulteta u kojima su najuporniji bili studenti Filozofskog fakulteta, čija je blokada već polako, ali sigurno zakoračila u petu nedelju.

Osim zahteva da broj ESPB bodova ostane 48, studenti Filozofskog fakulteta su u svoje zahteve na početku blokade naveli i da studenti koji su u četvrtoj godini bili na budžetu, ostanu i u petoj (produženoj) godini, kako je i obećavano sve dok nisu došli poslednji ispitni rokovi; da mogu da prijave po godini predmete u vrednosti većoj od 60 ESPB bodova, a da pritom ne doplate to što se premaši (u slučaju prenošenja predmeta ili prijavljivanja nekih u većoj vrednosti), ukoliko su na budžetu; i da studenti upisani 2006. godine nastave studije po statutu iz godine upisa.

Njihovi zahtevi su delimično odobreni, ali oni insistiraju na potpunom odobrenju. Njihov primer su sledile kolege sa Fakulteta političkih nauka, koje su uspele da postignu dogovor sa dekanom nakon nedelju i po dana blokade.

Na tribini ,,Studentski protesti-nekad i sad“, koja će se održati 17. novembra na Fakultetu političkih nauka će govoriti i učesnici studentskih demonstracija. Možda će dr Ljubina Trgovačević, učesnica protesta iz 1968. godine, Čedomir Jovanović, akter i mladi vođa demonstracija iz 1996. godine i Vladimir Živković, jedan od vođa ovogošnjih studentskih protesta, moći da objasne šta je to što studenti već godinama traže i šta je ono što spaja studente nekad i sad.

Isidora je mlada, ambiciozna i istrajna devojka koja veruje u bolje sutra!

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za studente gde mogu da pišu i informišu se o onim temama koje smatraju važnim za studentski život i dešavanja koja se tiču studenata! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima, tvoje ideje i informacije su dobrodošle! Otvoreno za sve od 18 do 35 godina. Nije potrebno prethodno iskustvo, već samo entuzijazam i zainteresovanost za studentska pitanja, i zato, da biste se prijavili kliknite OVDE. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti