Danas sam imala neprijatnu situaciju u jednoj prodavnici u gradu. Kada sam pokušala da izađem, zapištao je onaj prokleti uređaj na vratima. Nakon početnog šoka, jer znam da nisam ništa “pozajmila”, i svojih neželjenih 5 minuta slave u vidu nepodeljene pažnje svih ratobornih mušterija u prodavnici ženske odeće u vreme sniženja od 70 posto (dakle, solidnog slučajnog uzorka), prodavačice su mi ljubazno tražile da otvorim svoju tašnu i da rešim nesporazum. Kada sam sadržinu svog ličnog prostora ponudila znatiželjnim pogledima prodavačica, dokonih mušterija i strogom pogledu matorca iz obezbeđenja, ne preterujem kad kažem da bi mi manje neprijatno bilo da sam nešto ukrala nego da zajedno sa njima razgledam ono što skoro bez razmišljanja svakodnevno vučem u tašni.
To me je navelo da se setim svih neprijatnih momenata koje sam doživela u sličnim situacijama, zbog kojih mi i danas gore obrazi.
Jednom sam otišla na razgovor za posao u Grand Casino, i to po preporuci njihovog radnika, da stvar bude gora. Naravno, nije mi palo na pamet (ćurko!) da ću morati da prođem kroz detaljni pretres na ulazu i ispostavilo se da su mi našli u torbi poppers rush, nekakve kapi koje su u to vreme bile popularne na faxu, a koje smo Mara i ja povremeno mirisale na dosadnim predavanjima. Ah mladost-ludost. Mada radi objektivnosti moram napomenuti da smo obe bile medju starijim studentima tamo. Rekoh im ja da to čak nije ni nelegalno, samo što nije baš legalno, ali zapravo, to i nije ništa, jer mi se samo od toga malo smejemo, ali oni me lepo izbaciše i tako sam uspela da ostavim mnogo upečatljiviji utisak nego što sam i sanjala.
Uvek se toga setim kad dođem u situaciju da ponovo tražim posao i pomislim, eh gde bi mi bio kraj da sam sad lepo gospođa krupije u Grand Casinu…
Jednom prilikom smo snimali prilog o AIDS-u u Surčinu, i zahvalni aktivisti su nam poklonili punu šaku kondoma koje sam ja nemarno spustila u torbu, da bih kasnije u autubusu u gužvi pokušavala da izvučem markicu za prevoz koju zahvatim zajedno sa dva plava durexa. Inače, savetujem da se čuvate otvaranja tašne u GSP-u, ne samo zbog džeparoša, već i zbog radoznalih ljudi koji sede do vas i otvoreno zevaju u rezervne gaćice, ambalažu za uzorak urina, neki hard-core paparazzo magazin, ili jednostavno upotrebljene papirne maramice koje privremeno gurnete u tašnu... Privremeno do generalnog prolećnog spremanja.
Ume da bude neprijatno kada vam drugarica traži žvaku, pa kad otvorite tašnu, ona ugleda svoje naočare za sunce koje vam je pozajmila, a vi ste ih “izgubili”, onda kada pokupite svoje majice od dečka u želji da ih operete kući, ali one nekako izvire na kasi i izgledate kao second-hand švercerka, da ne pominjem varijantu kada je umesto majica u pitanju donji veš, ili kada jednostavno nemate gde da bacite ambalažu od čokoladice, sokića, cigareta i to sve nosite u tašni rizikujući da neko pomisli da ste umesto torbe poneli kantu za đubre.
Danas sam u torbi imala 5 uložaka raznih veličina i 2 tampona, jednu napuklu čašu koju sam slučajno okrnjila i rešila da je bacim kad niko ne gleda, donji deo kupaćeg kostima jer sam gornji zaboravila da ubacim (a ne zato što se sunčam u toplesu, odvratni matorcu, iz kog si ti uopšte obezbeđenja?!), Kurir sa bivšom snajom Slobe Miloševića na naslovnoj strani, i table vitamina B i C, koje su izgledale kao narkotici. Kasnije sam zažalila što odavno više ne nosim poppers u torbi, pa da se nasmejem i ovome.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno prethodno iskustvo! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE
_thumb1.jpg)
