Данас сам имала непријатну ситуацију у једној продавници у граду. Када сам покушала да изађем, запиштао је онај проклети уређај на вратима. Након почетног шока, јер знам да нисам ништа “позајмила”, и својих нежељених 5 минута славе у виду неподељене пажње свих ратоборних муштерија у продавници женске одеће у време снижења од 70 посто (дакле, солидног случајног узорка), продавачице су ми љубазно тражиле да отворим своју ташну и да решим неспоразум. Када сам садржину свог личног простора понудила знатижељним погледима продавачица, доконих муштерија и строгом погледу маторца из обезбеђења, не претерујем кад кажем да би ми мање непријатно било да сам нешто украла него да заједно са њима разгледам оно што скоро без размишљања свакодневно вучем у ташни.
То ме је навело да се сетим свих непријатних момената које сам доживела у сличним ситуацијама, због којих ми и данас горе образи.
Једном сам отишла на разговор за посао у Гранд Цасино, и то по препоруци њиховог радника, да ствар буде гора. Наравно, није ми пало на памет (ћурко!) да ћу морати да прођем кроз детаљни претрес на улазу и испоставило се да су ми нашли у торби попперс русх, некакве капи које су у то време биле популарне на фаxу, а које смо Мара и ја повремено мирисале на досадним предавањима. Ах младост-лудост. Мада ради објективности морам напоменути да смо обе биле медју старијим студентима тамо. Рекох им ја да то чак није ни нелегално, само што није баш легално, али заправо, то и није ништа, јер ми се само од тога мало смејемо, али они ме лепо избацише и тако сам успела да оставим много упечатљивији утисак него што сам и сањала.
Увек се тога сетим кад дођем у ситуацију да поново тражим посао и помислим, ех где би ми био крај да сам сад лепо госпођа крупије у Гранд Цасину…
Једном приликом смо снимали прилог о АИДС-у у Сурчину, и захвални активисти су нам поклонили пуну шаку кондома које сам ја немарно спустила у торбу, да бих касније у аутубусу у гужви покушавала да извучем маркицу за превоз коју захватим заједно са два плава дуреxа. Иначе, саветујем да се чувате отварања ташне у ГСП-у, не само због џепароша, већ и због радозналих људи који седе до вас и отворено зевају у резервне гаћице, амбалажу за узорак урина, неки хард-цоре папараззо магазин, или једноставно употребљене папирне марамице које привремено гурнете у ташну... Привремено до генералног пролећног спремања.
Уме да буде непријатно када вам другарица тражи жваку, па кад отворите ташну, она угледа своје наочаре за сунце које вам је позајмила, а ви сте их “изгубили”, онда када покупите своје мајице од дечка у жељи да их оперете кући, али оне некако извире на каси и изгледате као сецонд-ханд шверцерка, да не помињем варијанту када је уместо мајица у питању доњи веш, или када једноставно немате где да баците амбалажу од чоколадице, сокића, цигарета и то све носите у ташни ризикујући да неко помисли да сте уместо торбе понели канту за ђубре.
Данас сам у торби имала 5 уложака разних величина и 2 тампона, једну напуклу чашу коју сам случајно окрњила и решила да је бацим кад нико не гледа, доњи део купаћег костима јер сам горњи заборавила да убацим (а не зато што се сунчам у топлесу, одвратни маторцу, из ког си ти уопште обезбеђења?!), Курир са бившом снајом Слобе Милошевића на насловној страни, и табле витамина Б и Ц, које су изгледале као наркотици. Касније сам зажалила што одавно више не носим попперс у торби, па да се насмејем и овоме.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно претходно искуство! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
_thumb2.jpg)
