
Вест да су Французи заинтересовани за наш вињак пробудила је у мени жељу да сазнам нешто више о овом пићу, јер сам о њему знала врло мало - да може бити опасан ако се не конзумира на прави начин и да постоје посебне методе како се пије, чува, па и бира. Поред мог лаичког става, који је био заснован на разноразним причама, да је вињак неквалитетно пиће, ништа више нисам знала о њему.
Потражила сам некога ко се разуме о сорте, врсте вињака, али и у то како настаје, по чему је посебан и зашто га људи пију.
Технолог и директор развоја фабрике Рубин и з Крушевца, Марко Малићанин, разрешио је неке моје недоумице и оповргао моје нетачне ставове.
Пре свега бих нагласио да је вињак природни производ који се производи искључиво од грожђа. Од грожђа се производи вино, дестилацијом вина добија се вински дестилат који онда одлази на сазревање у храстову бурад. Одлежавањем у храстовим бурадима вински дестилати добијају карактеристике вињака и након више година одлежавања у храстовима бурадима настаје вињак, објаснио ми је господин Малићанин.
Сазнала сам и да квалитет вињака зависи од много фактора: сорте грожђа од којих се производи вино за дестилацију, затим прераде грожђа и процеса производње вина, врста храста и квалитет храстовог бурета, година старости тј. година одлежавања. Што је вињак старији, то је свакако и квалитетнији, баш као и остале врсте алкохлолних пића.
С обзиром на то да је за мене коњак био исто што и вињак, Марка Малићанина сам питала и да ми објасни разлику између ова два пића.
Французи су, наиме, заштитили назив коњак ( Цогнац) и коњаком се могу назвати само брендији који се производе у дестилеријама које су лоциране у једном малом делу Француске у региону Бордоа – департману Шарант ( Цхаренте), чији је главни град Коњак (Цогнац). Иначе, суштинске разлике између коњака и вињака нема, сировина је иста (грожђе), технолошки процес производње је скоро исти, начин сазревања – одлежавања је исти, разлике су само у стилу и потичу од сорте грожђа, ароматског потенцијала бурета и купажирања. Дакле, разлике се могу објаснити нијансама које се јављају од произвођача до произвођача, као што постоје разлике између нпр. Хенесија и Мартела. Сваки коњак тј. вињак носи неку своју аутентичност.
Занимало је наравно шта се то Французима свидело код нашег вињака и по чему је он тако посебан.
Господин Малићанин ми је рекао да су Французи веома задовољни свим Рубиновим категоријама вињака, али су посебно заинтересовани да од фабрике Рубин купе дестилате на одлежавању како би их купажирали с њиховим најбољим коњацима.
Он је нагласио да су Французи веома поносан народ који много поштује и веома лукаво чува своје вредности. Они су пионири и репери заштите интелектуалне својине и својих брендова на светском нивоу. А уколико узмемо у обзир да је коњак један од њихових највећих брендова који они љубоморно чувају и свуда у свету истичу, онда нам чињеница да су управо Французи заинтересовани за куповину нашег вињака, како би га блендирали тј. мешали с њиховим најбољим коњацима, даје највећу могућу потврду квалитета нашег вињака.
И за крај преносим савет господина Малићанина када је начин конзумирања вињка у питању:
Не постоји нека одређена мера или доза. Све зависи од организма. Мушкарци могу попити више, жене, наравно, много мање. А козумира се и пре, али и после јела, неко га пије као аперитив, а неко као дигестив, све зависи од укуса, расположења, али и обичаја.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://ввв.ревија-вино.си/блог/мм/вп-цонтент/уплоадс/2011/09/Монви-вињак-1116-.јпг" />
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима твоје идеје су добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
