Valjevo je neizostavna destinacija ako govorimo o turizmu Srbije. Stotinak kilometara jugozapadno od Beograda možete posetiti mnoštvo prirodnih i kulturno-istorijskih znamenitosti koje čuva ovaj grad na svom malenom prostoru, a čak i nešto više od toga. Ubraja se u najstarije gradove naše zemlje i oduvek je bio poprište značajnih istorijskih događaja.
1. U samom srcu grada obavezno posetite Narodni muzej koji je dva puta bio nagrađivan plaketom Mihajlo Valtrović, kao najbolja muzejska ustanova Srbije. Prohujale burne vekove najbolje će vam dočarati stalna postavka Treća dimenzija prošlosti – pogled iz budućnosti, koja predstavlja evoluciju grada i svojevrstan put kroz vreme, od ljudskih staništa u pećini,pa do ratnog kabineta Vojvode Mišića, sa mnoštvom drugih značajnih momenata naše istorije kroz audio i video efekte. Zatim, najstarija zgrada Muselimov konak iz 18. veka svedoči o seči knezova Alekse Nenadovića i Ilije Birčanina, koji su upravo u njenom podrumu dočekali svoje poslednje jutro pred pogubljenje. Reprezentativna žuta zgrada Valjevske gimnazije gordo stoji kao treći član znamenitog trojstva značajnih zgrada samog centra Valjeva, i izučila je mnoga značajna imena naše zemlje. Tokom burne istorije srpskog naroda, Valjevci su često imali istaknutu ulogu u nacionalnom oslobođenju, i pored vojskovođa i narodnih vođa, veliki je broj istaknutih književnika, umetnika, naučnika, glumaca poreklom iz Valjeva.
2. Knez Miloševa ulica, kao glavna šetališna zona plovi uz levu obalu Kolubare, i lepa je kao i svaka druga glavna ulica nekog grada, ali paralelno sa njom, sa desne strane Kolubare pruža se Tešnjar. Tešnjar je stara valjevska čaršija, koja kaldrmom iz davnih turskih vremena i svakim svojim kutkom boji sadašnjost prošlošću. Preko dana ovde možete osetiti duh orijentalne tržnice i pazariti u nekoj od zanatskih radnji voskara, grnčara, sarača... ali uveče, posebno vikendom, ova se čaršija pretvara u boemsku četvrt, gde od kafane do kafane vrvi muzika, a talasi mladih i „mladih” ih redom preplavljaju. Devojke u Valjevu su u vrhunskoj formi u hodu u štiklama, jer prve štikle prošetaju upravo ovom kaldrmom. To je više umetnost i spektakl nego običan hod, i zato dižem kapu svima nama koje smo ikada šetale štikle Tešnjarom. Probajte!
3. Kula Nenadović uzdiže se na brdu Kličevac kao simbol grada i još jedna istorijska povest. Stalna postavka u unutrašnjosti višespratne kule i jedanaestominutni filmić informisaće vas o svemu što bi trebalo da znate o ovom mestu.
4. Valjevsko pivo, jedinstvenog i prepoznatljivog ukusa, nagrađeno na ovogodišnjem sajmu (ni manje ni više nego prvim mestom), obavezno bi trebalo da probate. Najbolje da to učinite u restoranu „Platani”, jer se pivo u vašu krliglu od 0,5 direktno (skoro bukvalno) toči iz pivare, koja je nešto iznad. Uz pivo, pomenula bih i rakiju, po čemu je ovaj kraj nadaleko poznat. Ako je po šljivi, onda je i po rakiji. Bilo da vam je neki srdačni domaćin izvadi iz sopstvenog šteka ili je probate u nekoj kafani, užitak je jednak, i ne možete omašiti.
5. Još jedno mesto za dnevni i večernji izlazak jesu parkovi. Park „Pećina” je prostrana oaza mira, neverovatno prijatna pripodna atmosfera, a tako blizu gradskom centru. Ostale parkove neću pomenuti, ali ćete ih svakako uočiti i biti iznenađeni koliko Valjevci rado u njima borave.
6. Beovoz – najjeftiniji prevoz do Beograda, skoro jeftiniji od lokalnog javnog prevoza u našoj prestonici. Ko se nije vozio beovozom, nikada neće shvatiti pravo značenje rečenice „izgubiti pojam o vremenu i prostoru”. Najbolje vreme za ovu ludu vožnju jeste svakako nedelja uveče. Ovo putovanja će delovati kao izlazak, jer ćete sresti gomilu mladih, pretežno studenata, i sigurno nećete naći mesto za sedenje, ali sagovornika za čavrljanje svakako hoćete.
7. Leti nesnosne vrućine najbolje se podnose u sportskom rekreativnom centru „Petnica”, u četiri bazena za sve uzraste. Međutim, nešto malo dalje možete uživati u čarima Petničkog jezera, stecištu kupača i ribolovaca, Petničkoj pećini i drugim zanimljivostima u neposrednoj blizini. Ipak, moj favorit je kanjon reke Gradac. Duž obale možete popiti kafu ili prezalogajiti porciju girica uz Valjevsko pivo, čak se i brćnuti u ledeno hladnoj, i pre svega, čistoj vodi ove reke, odigrati odbojku, tenis ili mali fudbal, posetiti konjički klub „Degurić”… Za svakog po nešto, u najbukvalnijem smislu tih reči.
8. Niste bili dovoljno zaljubljeni ako svoje voljeno biće niste poljubili na klupici na Vidikovcu, odakle se pruža impresivan pogled na grad, na zvezdano nebo (podrazumeva se da je mrak), i na sve ono što romantika ovog trenutka treba da podrazumeva.
9. „Kod Bore u Rosuljama” je mesto pokraj puta, gde ćete za malo novca uživati u neverovatnom roštilju. Svaki Valjevac će umeti da vam objasni put do tamo, ako mu kažete ove gore 4 čarobne reči pod navodnicima. Za nešto više fancy obrok svakako će se pobrinuti „Taverna”, „La piazza”, „Tre merli”… ali dosta o jelu i piću. Zapravo, u ovom gradu toga nikada dosta.
10. Valjevo pleni i svojom okolinom, i pravi je raj za izletnike. Pomenimo prvo valjevske planine Medvednik, Maljen (Divčibare), Povlen, Suvobor, zatim Brankovinu, manastirsku turu (Jovanja, Lelić, Ćelije, Pustinja…), banju Vrujci…
11. „Tešnjarske večeri” je naziv najpoznatije valjevske, a međunarodne, kulturne i turističko- privredne manifestacije, sa bogatim programom. Tu je i gomila drugih manifestacija, vrednih pažnje i posete, ali tokom Tešnjarskih večeri ne možete normalno prošetati ulicom od ljudi sa kojima ćete se neprestano sudarati, mirisi raznih slatkiša i slaniša mešaće se u vazduhu, i grad je tih dana najživlji.
12. Kao neizostavno, u životu pored sebe bi uvek trebalo da imate bar jednog Valjevca/Valjevku. To su ljudi posebnog mentaliteta, britkog uma, izražene životne energije i urođene veselosti duha.
Ovo su dovoljno ubedljivi razlozi da dođete baš u ovaj grad.
Kako završiti ovu odu o Valjevu, nego stihovima Matije Bećkovića:
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći...
