Слатка храна за којом жудимо, да би се ослободили стреса, показала је да изазива гојазност, болести срца и дијабетес типа 2. Али, како нема забране на унос шећера, како му одолети?
Превела: Срна Стајић
ФОТО: theguardian
Трка се против гојазности стално наставља. Прошле недеље се, на пример, идеја да се сачувају њујоршки зависници од шећера, реализовала предлогом да се забране велике боце слатких пића, али нажалост, предлог није био усвојен. У међувремену, мало истраживање објављено у новинама Неуросциенце Леттерс, открило је рецепторе за хормоне стреса у виду пупољака. Ово би могло да објасни зашто људи подлежу слаткој храни у тешким ситуацијама.
"Стрес и слатко су очигледно повезани. Ми смо то знали веома дуго", каже Роки Паркер, главни аутор на студијама у хемијском центру Монел у Филаделфији. На пример, људи са Адисоновом болешћу, ретком поремећају који изазива дефицијенцију хормона стреса, има драматичну осетљивост на слатке и слане укусе. Али, ако дате некоме са Адисоновом болешћу, ињекцију ових хормона стреса, њихов укус се одмах враћа у нормалан осећај.
Истраживање о стресу
Паркерова слутња је била да хормони стреса који се отпуштају у здравом телу, што може довести до мање осетљивости на сладак укус, могу довести до, такорећи, регуларне дозе шећера у кафи. Резултат Паркеровог истраживања (на мишевима), илустровао је како ово може деловати. Нашао је да оралне ћелије укуса (смештене унутар “пупољака”), које детектују слатко, горко и кисело садрже обиље рецептора за хормоне стреса, глукокортикоиде (ГК).
Ако су три укуса детектована, зашто је слатко издвојено и главно? Прво, ГК рецептори су преовладавали у ћелијама које скупљају само слатко и умами, и друго, каже Паркер, “умами ћелије праве мали проценат популације слатко/умами ћелија. Већина њих одговара на слатко.
Наравно, постоје различити типови стреса. Када би вас лав јурио, то би довело до целокупне активације ГК у вашој јетри да конвертује масноћу истог тренутка у енергију из глукозе. Ово је добар начин и што се тиче преживљавања и што се тиче мршављења. Међутим, савремени осећај забринутости, џангризавости и свакодневног стреса, обично називан, хронични стрес, има супротан ефекат. Не вежбате довољно и ваше тело се претвара у магацин енергије, док истовремено, каже Паркер, после вишемесечног стреса (наша тела могу само да ауторегулишу против ових ефеката толико дуго), ГК "води до дугорочних промена у изражавању гена, при том смањујући количину рецептора за укус слатког које ви производите у вашим чулима за укус". То, каже Паркер, представља потешкоћу.
Он спремно признаје да је ово само мали аспект како стрес може да нас угоји. Паркер цитира закључак истраживања Мери Далман, експерта за стрес и психологију са Универзитета Калифорније у Сан Франциску: "слаткиши уствари побољшавају ефекте стреса, што је, ја мислим баш кул". Ипак, морају постојати нутритивни заслађивачи. Вештачки заслађивачи немају ефекта. Телу је потребан прави шећер у крвотоку, каже Паркер. "Централном нервном систему је то потребно да буквално не би полудео."
Навика да нам храна представља утеху
У свом критичком приказу, пре пар година Далман је описао како ГК такође повећава излучивање инсулина, која води до жеље за укусом (масне,слане и слатке) хране, док хормони стреса такође активирају делове мозга који се користе за учење и памћење. Ако слаткиши чине да се осећамо мање стресно, чак и боље, онда наши мозгови лако могу подлећи опасном кругу утешног јела. "Чак и да само једном стрес индукујемо храном, ова утеха,постаје навика", написала је она. Док повремено узимање нечег укусног за ослобађање стреса неће изазвати гојазност, она објашњава "навика да се ослободимо незадовољства у животу користећи се овим начином, неминовно води ка гојазности".
Да буде још горе, каже она "емотивно задовољавање храном, када се она константно узима, резултира основном абдоминалном гојазношћу", која је највише повезана са срчаним болестима и дијабетесом типа 2. Ово је због тога што је масно ткиво абдомена (магацин масноће) више осетљив на комбиноване сигнале инсулина и глукокортикоида него на другим деловима тела.
Почиње да звучи као завера. Како можемо икад избећи овај круг без забране глобалног пречишћавања шећера? Па, постоји утеха у Далмановој статистици на то колико људи добије на тежини као резултат стреса. Она говори да се навике у исхрани код 20% популације не мења, 40% или мање конзумира мање калорија и губе килажу, остављајући осталих 40% или више као "добитнике". То је и даље поприлично много нас који се гоје. Међутим, упозорен је наоружан, зар не? Како Паркер каже, "ако приметите да имате мање задовољства него обично од слаткиша, то би могао бити ефекат стреса".
Далманов савет је да „намерно повећамо тренинг наших когнитивних, извршних префронталних функција мозгова да превазиђу емотивне, уобичајне одговоре, користећи технике као што су свесност и медитација“. Ове вежбе такође представљају добре стратегије за отклањање стреса. Или једноставно можете рећи себи: „Превише сам заузета, а и поред тога, постоји билион контрадикторних истраживања сваког дана“, и узети парче торте. Па шта ће бити: свесност или торта?
***
Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у превођењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
