Autor: Марија Митрованов
Силазим вам ја ове суботе са, мени драгог, трећег спрата на Филозофском и у приземљу угледах џиновске наочаре! И не само то! Људи су кроз њих пролазили и упловљавали у нови свет – свет видео игрица. Наравно, куд сви, ту и мали Мујо, нисам оклевала, одмах сам се упутила и ја за масом људи. Кад тамо, гле чуда! Група будућих, младих антрополога на Ноћи музеја излаже „оно што би се могло рећи о видео игрицама“ (по мом слободном тумачењу).
Знате ли шта је за мене било најфасцинантније? Сви (зваћу их) антрополози су били нешто попут фанатика за видео игрице. Као да се сакупила група љубитеља једне ствари и решила да упише исти смер. Натерали су ме да се први пут запитам о корисности видео игрица. Ако сам икада о тако нечему размишљала, једине користи које бих навела су релаксација, разонода и забава. Могло би се рећи да сам више имала разлога у корист њихове некорисности. Међутим, када сам се добро замислила, увидела сам и другу страну медаље.
Не бисте могли да верујете када бих вам рекла колико сам проширила свој фонд страних речи и колико сам почела правилније да спелујем након што сам се кроз игрицу толико пута сретала са појединим речима. Заправо, ствар је једноставна - уз забаву сам их лакше и спонтаније запамтила, а да тога нисам ни била свесна. Те речи су ми ушле у честу употребу, а асоцијација мом мозгу за учење истих није била морање, већ забава и опуштање, стога, лакше и брже сам их научила.
Затим, у многим игрицама можете да развијате своју креативност. У зависности од игрице коју играте, сетите се, на пример, пажљивог бирања дизајна аутомобила у Неед Фор Спеед-у или уређивања ентеријера вашим Симсовима. Заправо, поред овога, учите се још нечему. То је, најпре, стрпљење када чекате да достигнете одређени број поена, ниво или одређену своту виртуелног новца да бисте могли да купите оно што вам је потребно. Ово повлачи и то да сте понекад склони и рационалној расподели поена/виртуелног новца како бисте омогућили свом лику више корисних ствари.
Када смо на почетним нивоима, они су врло скромни и опскурни, али ми то прихватамо и настојимо да напредујемо како бисмо омогућили напредак ка бољим нивоима који нуде више могућности. Да ли овде увиђате једну битну аналогију са стварним животом? Ако да, чини ми се да су можда некад управо ти почетни нивои у видео игрицама оно што нас стишава и подсећа да се стрпимо када смо у стварном животу превише 'алави.
Сигурно сте бар једном играли са неким у пару (можда и у већој групи) игрицу где је битна кооперација. У таквим ситуацијама увиђате колико је битно да сарађујете да би вам се сарадња узвратила и што је још битније – да бисте остварили циљ који, осим што је ваш (заједнички), такође је и твој. То је такође једна ситуација која лако може да се пренесе на стварни живот, где је често сарадња од пресудног значаја за неко постигнуће.
За крај, да се разумемо, немојте претеривати у развијању наведених вештина. Прво, ако сте данима уз екран, нећете имати када да примените у реалности то што сте кроз игрице развили; Друго, битан је баланс. Али, не сматрајте то моје навођење баланса буквално – 12 сати игрица, 12 сати све остало – ипак нисмо толико једнолични, зар не?
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на оффице@иСербиа.рс, са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
_thumb2.jpg)
