Свет наших глава

Autor: Marija Mitrovanov

ФОТО: Who Drew This

Шта да вам радим, просто сте ме натерали да вас и даље убеђујем у разлоге зашто да спустите лопту када идете међу људе. Мада, ево, обећавам да ће вас овде само наслов заварати, али ћу вам приказати нешто другачије.

Често нам није јасно због чега неко формира погрешну слику о нама. Такође, наше речи често бивају протумачене на другачији начин од оне намере коју смо ми имали на уму када смо их изрицали. Због свега тога смо често увређени и изнервирани. Вређа нас то што нас неко сматра нечим што ми нисмо, јер је нама јасно ко смо ми, допада нам се то што јесмо, јер смо сами и бирали да будемо такви, а бирамо оно што сматрамо исправним, док је оно што је томе супротно за нас неприхватљиво и стога нас вређа. Сигурно су вам познате изјаве попут: „За шта ме сматраш? Зар ти ја личим на тако нешто?“. Иако су ова питања у жаргонском смислу, искористићу их да осликам поенту теме (и тиме не улазим у контекст тих питања): сматрамо вас за оно како вас доживљавамо и да, личите на оно како вас доживљавамо. Наравно, морам овоме додати и то да нисмо криви за оно како вас доживљавамо, јер то не бирамо сами. Наше доживљавање је једна веома пасивна моћ која нема везе са нашим одлукама. Мада, то често није ни до вас. Тиме што некоме личите на нешто, не следи да сте ви једнаки томе.

Управо у овоме се огледа свет у ком влада субјективност. Чини се да је у томе лежиште света различитости. Свет је једноличан, јер му је главна тема субјективност, а опет, разноврстан је зато што свака глава има другачији механизам. Извините, одлутала сам у поетичност, но, важно је да будемо свесни овог последњег што сам истакла. У томе мало личимо и на рачунаре, јер као што мој рачунар не може да се љути на ваш (када би имао емоције) зато што нема исту конфигурацију, па стога и другачије функционише, у том смислу, нема разлога да се један човек љути на другог човека.

Многе ствари су утицале на формирање те наше „конфигурације“, а оне нису ни идентичне ни истовремене, па су стога услови неупоредиви. Чак и ако сте ви и ваш брат или родитељ васпитани по истом принципу, то и даље не значи ишта значајно по питању ове приче. Прво, васпитање је само један у мору фактора који утичу на механизме који ће касније бити задужени за то како ћемо ми доживљавати неке ствари. Друго, чак и када је исти принцип васпитања, не излази из њега, као резултат, исти производ из сваког човека. У процесу мог васпитања је моје око запазило нешто што твоје није, моје уво је чуло нешто, док је код тебе била тишина, моје расположење је било овакво, а твоје онакво, ја сам била у контакту са неким људима са којима ти ниси и ситница по ситница, ето истог инпута (принципа васпитања), а сасвим различитог аутпута (резултата васпитања).
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/ле1зиптг1/породица.јпг" /> Овде нисам говорила о васпитању као таквом, већ сам се дотакла једног од фактора који кроји механизам који ће касније пасивно примати информације и стварати доживљаје о којима сам говорила. Када бисмо о овој тематици глава макар мало размислили, чини ми се да би се знатно смањио ниво нетрепељивости, колутања очима и (ничим изазваних) увређених људи.

Дакле, ја имам свој субјективни свет који ми омогућава да ствари видим на, за мене, одређен начин, а ви имате свој, себи својствен. Не кажем да се они никада не подударају. Да је тако, не бисмо никада имали заједничка интересовања и поклапање ставова, а то свакако јесте случај. Овде говорим само о оним случајевима када тога нема. Ти случајеви се лако могу препознати – тада негативно реагујемо на туђу реакцију, а онда, знајте шта вам је чинити (односно, разумети).

Поставља се питање ко сам онда ја, да ли оно како ја видим себе или скуп свега онога како ме други виде? Да ли моје речи имају значење у ономе како их пошаљем или у ономе како их други приме? Претпостављам да је одговор негде између ове две крајности, јер обе доприносе формирању нас и наших речи, а ми ћемо бити у мирном и реалном свету само уколико смо тога свесни. За тако нешто је потребан дуууг пут...много дужи од овог текста.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti