Поводом акције „Негујмо српски језик“, наш велики глумац Светислав Буле Гонцић гостовао је у Кладову, свом родном граду, после дужег времена, и то баш на свој рођендан.
Autor: Silvija Stojić
ФОТО: Dnevno.rs
Обративши се публици, коју су чинила углавном деца школског узраста, на самом почетку програма, Буле Гонцић је рекао: „Шта за мене значи Кладово? Значи раскрсницу на којој сам одрастао, значи лишће када ветар почне да дува и значи још много тога...пуно емоција у мом животу. Сада нека свако од вас размисли о томе шта за њега значи Кладово. За мене значи и образовање. Ја сам у овој библиотеци, када сам као дете долазио код рођака за време летњих распуста, проводио доста времена. Моја тетка је овде радила и помагала ми је да изаберем по неку лепу књигу за мој узраст. У успомени су ми остале најлепше слике Кладова, које је пуно садржаја и лепоте. То су успомене које ћете увек носити у сећању, да га гајите, да знате одакле сте потекли.“
Након програма, уз парче торте, како доликује када је некоме рођендан, у бифеу Центра за културу, разговарали смо за iSerbia о самој акцији, о томе како изгледа повратак у родни град, као и о још многим темама.
У представи за децу „Играње речима” играте поред Анђеле Јовановић и Đорђа Стојановића. Представа је рађена у оквиру акције „Негујмо српски језик”, која је званично почела своју турнеју по Србији од марта 2017. године. Како је до сада прихваћена и има ли великог одзива публике?
Акција је кренула још прошле године, када је садашњи министар Владан Вукосављевић био секретар за културу. Он је ту акцију покренуо развивши једну идеју да није лоше мало скренути пажњу на језик. Дакле, ово је једна популистичка акција, једним делом. Другим делом, као што знамо, садржи низ предавања која су везана стручно и за професоре језика у локалним срединама, као и за писце који често држе предавања у оквиру акције. Ту је и овај забавни део за најмлађе, који је приказан кроз представу. Акција је подигнута на републички ниво, јер је одзив у Београду био велик и било је добро чути шта људи мисле о језику. У сваку је кућу уведена по једна мала прича, по једна тема, а где ћеш лепше теме од духовности, тј. од језика, тако да је на овом нивоу то попримило лепе размере где може да се покрије практично цела Србија. То и јесте циљ акције, да се лепа мисао, реч, у целој Србији уједини и да тако сви размислимо о језику, како га користимо, како га причамо, како га не користимо, како га злоупотребљавамо... Посебно је то важно за најмлађе.
Пошто углавном играте ову представу за децу, има ли разлике у томе како представу прихватају деца у већим градовима, а како у унутрашњости?
Ја сам сигуран да нема разлике. Када сам био млађи, био сам у заблуди да само одређена публика може да разуме одређени контекст и да је одређена представа само за посебну публику. Мислим да је такав став у неком ширем, креативном смислу нонсес. Свако разуме на свом нивоу и свако разуме према својим капацитетима интелигенције или слично. Није моје да процењујем. Свако разуме то што треба и оно што може да разуме. Према томе, моје је да испоручим информацију, а шта ће гледалац да ради са том информацијом, његова је ствар. Иначе, виртуелни свет нам је омогућио да добијемо све информације, само је битно да уочиш које су праве. У том смислу, не видим неку разлику што се тиче публике, поготову не код деце.
<�имг цласс="флоат" срц="хттпс://с18.постимг.орг/бгелцмлx5/18221825_10155323730499413_6503679750388806667_н.јпг" />
ФОТО: Facebook
Пре него што сте стигли у Кладово, чула сам и негативне коментаре у вези са акцијом „Негујмо српски језик“, који су везани за то да језик ипак треба да се учи у установама, а не са билборда.
Ми смо у једном концепту укупне негације скоро свега. Немам ништа против негативних коментара. Напротив, мислим да је резултат акције чак и негативан коментар, јер је сваки коментар обраћање пажње на задату тему. Језик је жива ствар, језик живи, не може умрети.
Кладовска публика Вас свакако дуго очекује, пошто је прошло одређено време откако нисте гостовали у Кладову. Како се сада осећате када поново играте у родном граду?
Мене овде заиста вежу емоције. Зато и причам о томе шта некоме значи Кладово, или његово родно место. Можда је некоме досадно и уобичајено. Њему је то нормално да буде ту, и он то не сматра неким специјалним дометом. Међутим, ми смо ми састављени од успомена, од сећања. То нас заиста чини људима. Кладово ми је остало у најлепшем и најемотивнијем сећању. То ми сигурно помаже да желим да будем бољи човек. Тако и овој деци желим да им Кладово то исто значи, поготово овде у библиотеци, где сам неке прве књиге прочитао и мислим да су на правом месту. Ово је право место на коме могу да започну свој интелектуални живот.
Нешто старија публика вас највише памти по феноменалној улози у култном филму „Окробарфест“. Како вам сада све изгледа када се осврнете на то време, с обзиром на то да ми се чини да се, у принципу, за младе у нашој земљи стање није нешто нарочито променило? И даље је главна тема омладине како отићи из земље, макар и на фестивал.
Ја нисам за то да висококвалификовани људи одлазе из земље. Ако си високо образован и ако видиш да твојој земљи није добро, остани и помози јој. Свако има право да ради шта хоће са својим животом, али 1968/9. године, када су сељаци напуштали ову земљу, они нису ишли да уновче своје знање, него су отишли да раде. По том концепту се те две групације разликују. Ова земља није никада била Шведска, па је накнадно постала лоша. Лакше је напустити простор и отићи и конзумирати неки други социјални фактор. А овде остају и остаће нека деца која треба да остваре себи будућност.
Ја мислим да би било добро остати. У земљи која нема стручну економију, а то је формат од 1950. године кад је донет Закон о социјалистичком самоуправљању, од тог тренутка ми конзумирамо једну економију која нажалост више није актуелна. Дакле, морамо да престанемо да администизирамо естетику једног времена које је прошло и да се окренемо ка будућности. Што се тога тиће, ово је земља која највероватније никада неће моћи да се мери према земљама првог света. Према томе, ко жели да има бољи стандард у том конзументском смислу, нека слободно иде. Али ово је моја земља и ја овде живим и волео бих да остварим своју будућност како год. Прича из 1987. године када је снимљен филм, може да крене и још од раније. Много има ствари које су нас довеле до тренутка Октобарфеста и одласка у иностранство.
За крај, имате ли неку поруку за младе?
Имаш своју земљу, имаш своју будућност. Ако не ваља, бори се да буде боље. Учини да она буде боља.
Силвија воли црно-беле фотографије, Рејмонда Карвера и Дунав.
***
Прочитајте и:
Border Rock festival: Rokenrol se vraća u grad
Poslednje reči velikih ljudi
Elenor Ruzvelt - prava Prva dama
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима твоје идеје су добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
