Foto: Red Cross Canada
Priredila: Tamara Micković
Ideja o osnivanju Crvenog krsta se rodila tokom rata za oslobođenje Italije od Austrije. Njen osnivač, Anri Dinan, zatekao se u blizini grada Solferina na severu Italije u trenutku kada je okončana bitka između Austrije i udruženih snaga Napoleona III i italijanske vojske. Bojno polje je bilo pretrpano ranjenim i poginulim vojnicima, a lekara je bilo malo. Mladi trgovac Dinan je dao sve od sebe da pomogne ranjenicima, ali je u tom trenutku bilo prisutno samo nekoliko lekara jer se bitka tek završila. Više od 40 000 ljudi je ležalo na bojnom polju. Cela situacija je ganula Dinana, kod koga se rodila ideja o stvaranju organizacije koja će u ovakvim i sličnim situacijama pomagati ljudima.
Foto: Crveni krst Beograda
Nakon ovog potresnog iskustva iskustva Dinan je napisao nekoliko knjiga, među kojima je najpoznatija „Sećanje na Solferino”. Počeo je da u svojoj okolini predstavlja ideju o potrebi za organizacijom koja bi se bavila pomaganjem ljudima pogođenim prirodnim nepogodama, ratom i generalno očuvanjem ljudskih prava. Najpre nije naišao na dobar odziv ni kod svojih prijatelja ni kod potencijalnih finansijera, ali se Dinanova upornost vremenom isplatila.
Njegove ideje su za to vreme bile revolucionarne, jer do sredine XIX veka nije postojala nikakva slična organizacija, niti je bila razvijena svest o potrebi za organizovanom pomoći ljudima u situacijama kao što su velike poplave, požari, ratovi ili epidemije, kao i o tome koliko kapaciteti državnih institucija mogu biti ograničeni u ovakvim situacijama. Crveni krst se bavi i edukacijom volontera kao i posredovanjem u sukobima.
Danas u 187 zemalja postoji nacionalni ogranak Crvenog krsta. U Srbiji je 1876. godine, na inicijativu dr Vladana Đorđevića organizovano Srpsko društvo Crvenog krsta. Ono što je specifično za Srbiju je da ove godine, obeležavanjem Dana Crvenog krsta 8. maja, počinje i obeležavanje 50. godišnjice usvajanja Osnovnih principa kojima se ova organizacija vodi, a to su: humanost, nepristrasnost, neutralnost, nezavisnost, dobrovoljnost, jedinstvo i univerzalnost.
Crveni krst se u našoj zemlji bavi i borbom protiv trgovine ljudima, propagiranjem dobrovoljnog davanja krvi, edukacijom, a učestvuje i u mnogim drugim aktivnostima, kao što je Beogradski maraton.
Foto: Ifrcmedia
Prepoznatljivi simbol ove humanitarne organitacije koja je tri puta dobijala Nobelovu nagradu za mir je crveni krst na beloj pozadini – što predstavlja obrnutu varijantu švajcarske zastave. Istoričari nisu u potpunosti saglasni u vezi sa razlozima zbog kojih je odabran baš ovaj simbol. Najverovatnije da je odabirom simbola koji je nalik na švajcarsku zastavu trebalo odati počast zemlji u kojoj je nastala ova organizacija.
Ova orgaizacija ima još dva priznata simbola u nehrišćanskim zemljama: Crveni polumesec u muslimanskim zemljama i Crveni kristal koji je neutralan.
Izvori:
Crveni krst Beograd
Wikipedia
Tamara nikada ne pokušava da opiše sebe u jednoj rečenici kao što je ova.
Pročitajte i:
Zašto se slavi Prvi maj?
Ljubav: Negde između sebičnosti i žrtvovanja
Koje su prednosti zahvalnosti?
***
Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu
informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
