Шта ћу да будем кад порастем?

Autor: Dragana Milovanović

30. јун 2009.
Драги дневниче,
Уписала сам се на факултет!! На буџет! То је зато што сам генијална. И што сам бубала као луда. Поносна сам и узбуђена! ФПН, долазим!! Сад – на заслужени одмор!

25. новембар 2011.
Драги дневниче,
Да ли верујеш да ћу коначно, после година учења политичких теорија, почети да пишем?! Писала сам и раније, наравно, али толико сам чекала да пређемо на неку форму компликованију од вести (те суве фактографије ми не иду и шта значи "писање вести срцем" још увек појма немам). Интервјуи! Чланци! Репортаже! Брзо куцкање на тастатури, шоља кафе, мало Кери Бредшо моменти хихихи :) Стварно бих волела да после факултета пронађем посао у некој финој редакцији и пишем… и онда видим своје име у новинама!
Али за то ћу морати да сачекам мало. А и да положим ово Новинарство у штампи.
Пишем касније!

10. јул 2013.
Драги дневниче,
Дипломирала сам! И срећна сам и поносна и сви око мене су срећни и поносни. Чудно је мало, додуше. Некако осећам да сам завршила велики посао, па сам као издувани балон.
Шта сад?
Помало ми се чини да идем на Мастер само да бих себи купила још годину дана размишљања. Схватила сам једну помало застрашујућу ствар – не желим да будем новинарка. Не желим да годинама пишем кратке вести за дневне новине за шансу да пишем нешто озбиљније. Не узбуђују ме више истраживања. Не желим да откривам преваре и корупције, а да онда нико за њих не одговара. Не желим. Далеко од тога да сам промашила факултет, али променила сам се. Не могу да кажем коначно да се никад нећу бавити новинарством, али волела бих да се прво опробам у некој другој области комуникација.
То је у реду, зар не – да откријеш шта не желиш да радиш да би једном могао да откријеш шта желиш, шта те радује, који посао нећеш псовати сваког јутра.
Ово је значајан тренутак, дневниче. Ово је тренутак у коме откривам да могу да будем шта год одлучим. Нема утабане стазе. Ништа се не подразумева. Сад сам одговорна сама себи.

Колико ли још има дипломаца који су схватили да су се предомислили, можда чак и скроз желе да промене струку? Верујем да су то храбри људи који су спремни да признају себи да се мењају, да живот тече онако како ниједан пријемни испит и године студије не могу да га ограниче.
Шта сад?
Сад нема стајања. Сад гурам, учим даље, испробавам нове воде. Нема одуговлачења.
Сад – акција.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti