Autor: Alexandra Dantzer
FOTO: PlayBuzz
Gorenavedeni citat opisuje, vrlo ironično, generalno stanje među studentima antropologije, a to je, vrlo prosto rečeno, prihvatanje legitimiteta koji im nauka daje da „ispadnu pametni“ u društvu. Ovde nije reč o diskreditovanju socijalne antropologije, već o tome da se, kroz potcrtavanje određenih zabluda koje se iznova i iznova samoreporudukuju, istaknu sve pozitivne osobine ove nauke.
Svet se u odnosu na antropologiju deli na: onaj deo koji ne zna šta ona zapravo predstavlja i pragmatično se pita: šta se sa tim može? i na one koji antropologiju studiraju (a oni uglavnom misle da se sa antropologijom može sve). Istina možda i leži u mišljenju druge grupe, ali je ona vrlo često zakrivljena. Tako da se antropologija, od onih koji je praktikuju, smatra krunom svih znanja, mističnom i ezoteričnom veštinom, povezanom sa neotuđivim identitetom antropologa, koji sebe smatra osobom sa apsolutno nadređenim pogledom na aktivnosti (u rasponu od stvaranja seksualnog identiteta, debata poostarelih sugrađana u gradskom prevozu do nekih drugih). Antropologija, dakle, nije bolja od ostalih nauka. Njeni metodi nisu savršeni i antropolozi nikada nemaju legitimitet da pričaju umesto nekoga, već sa nekim.
Problem možda leži u činjenici da zbog relativne zapostavljenosti ove nauke, studenti vrlo često pribegavaju njenom legitimisanju putem diskreditacije svih ostalih naučnih disciplina i tako stvaraju taj mistični identitet školovanih sve(ne)znalica. Navedeno se ogleda u tome što, već od drugog dana prve godine studija, studenti se vole nazivati antropolozima, unapred zaboravljajući sve debate u ovoj disciplini koje je i čine posebnom, a tiču se naučnog autoriteta antropologa. Identitet izgrađen na ovim osnovama odlikuje se nadmeno raskošnim vokabularom, velikim i moćnim citatima još većih i moćnijih umova, uglavnom istrgnutih iz konteksta (što nas opet dovodi do početnog citata).
Antropologija, takođe, ne predstavlja velike i nerazumljive fraze. To je nauka koja je nastala na osnovama kolonijalizma, kada su se oni koji su ispisivali stranice istorije, a to su predstavnici kolonijalnih sila, susretali sa radikalno drugačijim od sebe, odnosno kolonizovanim zajednicama. Na taj način antropologija je kao centar imala promišljanje o radikalnoj drugosti i promišljanje o egzotičnim kulturama, ali (u početku samo implicitno) i o kulturi iz koje su antropolozi poticali.
FOTO: Como um farol
Kroz svoje oformljavanje, ona je dosta toga pozajmljivala od mnogih disciplina, kao što su: filozofija, politička teorija i među antropolozima omražena - sociologija. U svojoj suštini ona predstavlja nauku o mogućnostima najrazličitijih oblika ljudskosti. Ono što antropologiju čini posebnom u odnosu na ostale discipline je da, kroz konstantna preispitivanja koja ona pred nas postavlja, pokušamo da objasnimo svet u svoj svojoj kompleksnosti.
Poslednje, ali i najbitnije, antropologija nas uči da čitamo između redova, da nikada ne prestanemo da se pitamo šta je ono što život ispred nas postavlja i ne i najmanje bitno, da nikada ne mislimo da smo u superiornoj poziciji u odnosu na druge ljude, prirodu i pre svega, ljudsku kreativnost. Zbog ovoga što antropologija, kako je ja vidim, jeste, nikada ne bih promenila odluku koju sam donela pre skoro šest godina.
Alexandra je dete u telu čoveka, uvučena u čudni svet odraslih, koji pokušava da objasni sebi i vama!
***
Pročitajte i:
Zašto bih opet izabrala novinarstvo?
10 razloga zašto sam upisala filologiju
10 razloga zašto bih opet upisala ekonomiju
***
Uključi se! Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za studente, gde mogu da pišu i informišu se o onim temama koje smatraju važnim. Ukoliko želiš da i ti pišeš za studentsku rubriku, tvoje ideje su dobrodošle! Nije potrebno prethodno iskustvo, već samo zainteresovanost za studentska pitanja. Da biste se prijavili kliknite OVDE. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu!
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
Odricanje od odgovornosti