Ово је текст о нама који смо остали и који показујемо своје слабости у сваком сегменту.
Autor: Milica Jovanović
Фото: Centar film
Не могу да кажем да сам прочитала све што је од смрти Драгана Николића написано о Гаги, Прлету, Уркету, Джимију ... Али могу рећи да јесам доста. Прва ствар која ми је засметала, јесте тај ужасни крњи перфекат у насловима умро па онда, готово неизоставно, неки надимак. Није ствар правописа, али јесте осећања за пристојност, написати преминуо је или тај вољени крњи преминуо и написати име и презиме којим је господин Николић потписиван у шпицама филмова у којима је глумио. Дакле - Преминуо (је) Драган Николић. </а>
Желела сам у овом тексту да будем груба, али нећу. Нећу јер је текст посвећен великом глумцу и пристојном човеку, кога не памтимо грубог. Али морам да се запитам - шта ћемо са свим тим шмекерима којима је „Гага" био идол? Јављају се разне фаце, хвала богу на друштвеним мрежама, пишу да им је умро идол. Колико ја знам, идол је неко коме се дивимо и тежимо да будемо као он. Драган Николић је у јавним наступима био одмерен и културан, а пре свега скроман човек. Ове данашње фаце сматрају својим успехом што су одрастали уз његове улоге. Докле то замењивање теза? Ако прослављени кошаркаш напише да је Николић био идол његове генерације и испрозива данашње генерације како они немају такве идоле - шта је то? Говори ли то о данашњим генерацијама којима је упућено или о некој другој генерацији? Чини се да од Драгана Николића нису научили ништа. Јер не умеју да уче. </а>
А тек присвајање „лепог Гаге" од стране разних полуписаца, полуновинара, полуглумаца ... Да одмах разјаснимо - не говорим о струци, не говорим о људима који су са њим сарађивали и који су га познавали. Већ о овим другима. О овима што су са њим попили три пића или га два пута видели у пролазу. Зашто говорећи или пишући о њему, говоре и пишу о себи? Откуд то осећање надмоћности у односу на друге, јер си био мали када су Отписани премијерно приказивани? Увек иста реторика да млађи нешто неће моћи да схвате. </а>
Драган Николић је био јавна личност јер је био велики глумац. Стиче се утисак да приписујући му све остале епитете - легенде, шмекера, мангупа, крсташа, заборављамо најважније. Заборављамо прегршт његових улога у филмовима, серијама и позоришту, заборављамо колико је већину маестрално одиграо. А ако већ волимо да истичемо да је био шмекер и дух једног времена, не би било лоше да се присетимо шта га чини таквим и да да се потрудимо да бар малчице шмекерски говоримо о највећем шмекеру наше јавне сцене. </а>
