Autor: Gordana Bušin
FOTO: Morguefile
Najstariji primeri nakita potiču sa afričkog kontinenta, gde pojedina plemena i danas veruju u simboliku nakita i ne odustaju od navika i tradicije vekovima unazad. Nakit i dalje prave od drveta, slame, školjki, gline, životinjskih kostiju, ribljih krljušti, rogova... Verovanje u simbole i magisjku snagu nakita je način na koji afrički čovek živi i misli, pa tako nakit nema samo estetsku namenu.
Egipćanima je simbolika oduvek bila veoma bitna, pa su za izradu nakita koristili zlato, zbog ubeđenja da je taj metal simbol Sunca.
FOTO: Novosti
U Mesopotamiji se verovalo da minđuše u obliku zmija ili meseca mogu pružiti zaštitu telu od duhova koji mogu da uđu u telo kroz uši. Tu tezu potvrđuju pronađene minđuše iz perioda 2 500. god. p.n.e. na prostoru Mesopotamije.
Možda bi se moglo reći da osvešćeni čovek XXI veka i dalje veruje u simbole, jer burma predstavlja neraskidivu vezu između supružnika, koja traje tokom celog njihovog života. Takođe, venčanje je i prilika da se prikaže bogatstvo mladine porodice, jer je skupoća nakita proporcionalna društvenom položaju porodice.
Ne tako davno, po srpskom običaju, nevesta je kroz prsten posmatrala mladoženju kada sa svatovima dolazi pred nju. Verovalo se da će joj zahvaljujući tome biti veran u braku.
FOTO: photober
Slučajnost ili ne, ali Grci i Srbi su nakit najčešće pravili od srebra. U vreme srednjeg veka Srbija je imala značajan broj rudnika srebra, dok je kod Grka srebro simbol čistote i novog početka.
Zlatno prstenje Stefana Prvovenčanog, kraljevića Radoslava i kraljice Teodore jedini su sačuvani primerci nakita naših srednjovekovnih vladara - Nemanjića.
Nakit ne čine samo prstenje, minđuše, narukvice i ogrlice, već i broševi, koji su tokom XVIII veka okupirali pažnju žena. U istom veku pojavljuju se i knjige pomoću kojih su se žene podučavale kako da nose nakit u određenim prilikama.
FOTO: morguefile
Izrada nakita danas predstavlja umetnost i biznis. Unikati su skupi i lepi. Ukoliko nemate novca za drago kamenje, pronađite lepotu u šarenim perlama, vijugavim školjkama, glini, koncu, staklenim perlama. Potrebni su vam samo kreativnost i strpljenje.
Ako je mogao praistorijski čovek, možete i vi, zar ne?
Gordana Bušin
Pročitajte i:
Gertrud Bel - kraljica pustinje
Ana Radoičić: Aplauz nema cenu
Ovako umetnici dele savete mlađim kolegama
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE