"Браво, свака част", кажу. Али знам – још увек нисам готова.
Autor: Dragana Milovanović
ФОТО: Pixabay
Почетак каријере личи на пубертет – постоји велика енергија, али без јасног усмерења, победе и порази су веома драматични, бити одрастао као крајњи циљ на тренутке делује сасвим близу, а одмах затим непремостиво далеко. Са великим задовољством се заврши школовање прво, друго, треће, као последња степеница пред златним капијама зрелости, кад оно међутим! Врата су закључана, окачен знак "Молимо, сачекајте". После неколико покушаја цимања браве, не преостаје ништа друго него сести на праг и послушати знак.
Заиста, на почетку професионалног живота разноврсне активности личе на замаскирано чекање. Праксе, семинари, летњи послови, волонтирање, ништа од тога није права ствар, не оно што смо замислили. Чекамо резултате, одговоре, своје име на списку изабраних. Чекамо и питамо се – hoće nekad nešto da se desi?
Реалност је таква да неће ништа да се деси, бар не у облику тријумфалног тренутка, као кад Роки успе да се попне на врх степеница. Живот није филм, низ великих догађаја повезаних симпатичним анегдотама. Не постоје одређујући тренуци који се могу забележити календаром и сатом, већ су упаковани у хаотични процес за који се погрешно мисли да је губљење времена. Млади често осмишљавају невероватно детаљне планове и распореде своје будућности, без много места за импровизацију. Како то обично бива, деси се неочекивани кикс и измаштани циљеви као да заувек падну у воду, као да нема места за покушај, већ све мора да буде одмах, сад, одмах. Отуд надање да ће нешто одлучујуће да се деси делује толико потребно коико и узалудно... све док не схватите, али заиста не схватите, да се мало шта дешава како сте замислили као главног јунака свог малог света.
Планирање је у реду, док год се њима не постављају невидљиве границе које коче појављивање неочекиваних шанси. Успех, као и срећа, љубав и све најлепше што желимо другима за рођендане није нешто што се може закуцати као кочић током планинарења. То је процес који тече својим ритмом.
Свако постигнуће је једна од цигли која пролети кроз руке док градимо свој пут. Осећати се успешним значи ухватити тај тренутак, позлатити ту циглу као подсетник да је један део пута завршен. Једног дана, када се осврнете, велики напори који су изродили наизглед мале победе требало би да имају смисла.
Дакле, као неко ко је на почетку и бори се са каријерним хормонима, могу само рећи – задржите циљеве и заборавите на распоред. Предомислите се ако вам стомак тако каже. Идите својим послом, свесни свега што сте постигли – сигурна сам да није занемарљиво. Одлучите да је за вас успех када чекање постане прилика за корак даље, глад за бољим. Грабите напред, само будите довољно мудри да се окренете и поштујете позлаћене цигле иза себе.
Драгана је оштра на речима... док је не разнежите.
Прочитајте и:
Muzika iza pozadine: Canzone per Te
Zašto je značajno celoživotno učenje?
Oni su iStupili: Upoznajte naše govornike
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима твоје идеје су добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
