Већина нас изгуби ток мисли у пола реченице, обично је све много замиљивије од материје коју треба да учимо или запамтимо. Сећање је активан процес и да бисмо га правилно користили морамо да обратимо пажњу на планирање и организовање.
Приредила: Кристина Агић
ФОТО:cdm.me
24сата нам је представио 14 могућих трикова који ће нам помоћи да се боље фокусирамо на одређену материју.
1. Повежите меморију са окружењем
"На испиту саветујем своје ученике да замисле место на којем се нешто догодило како би лакше запамтили", каже Ендрју Джонсон, специјалиста меморије и предавач психологије на Универзитету Bournemouth.
2. Стисни песницу
Истраживања показују да када куглицу стиснете у десној руци и стежете је чврсто, заправо, лакше памтите бројеве телефона или списак за куповину.
"Касније, када желите да преузмете податке, стисните леву песницу. Истраживачи мисле да ти покрети активирају мождане регионе кључне за чување и опозив сећања", каже доктор Джонсон.
3. Научите нешто пре спавања
"Најбољи начин да се “консолидује памћење” је да прође кроз информације непосредно пре одласка на спавање", објашњава др Джонсон и додаје да је добро, јер има мање ‘нових‘ ометајућих успомена, па ће их боље запамтити следећег дана.
4. Азбука
"Кад не можете да се сетите податка као што је име глумца у филму, користите метод писмо за претрагу, односно, пролазите кроз азбуку како бисте пронашли прво слово речи или име ког покушавате да се сетите како бисте освежили памћење, то стварно ради", каже доктор Идон.
5. Пијте више млека
Научници су тражили од 972 људи да попуне детаљне анкете о исхрани и да одраде осам ригорозних тестова за проверу концентрације, памћења и учења способности.
Одрасли који су конзумирали млечне производе најмање пет или шест пута недељно радили су далеко боље тестове памћења у поређењу са онима који су ретко јели или пили млечне производе.
6. Радите више вежби
Неколико студија је показало да аеробне вежбе побољшавају когнитивне функције, а посебно су добре у побољшању меморије. Вежба такође може да подстакне раст нових можданих ћелија у хипокампусу - области мозга који је важан за меморију и учење.
7. Плешите салсу
Љубитељи музике су бољи у когнитивним тестовима, док је истраживање показало благотворне ефекте музике на оне са Алцхајмеровом болешћу - објашњава експерт меморија доктор Крис Мулен.
Музика са јаким ритмовима, попут регеа и салсе, најбољи су за меморију и решавање проблема.
8. Заборавите алкохол
Алкохол може да вам помогне да заспите, али он има штетан утицај на концентрацију и меморију, кажу истраживачи на Лондонском центру за спавање.
9. Изговарајте наглас
Ово је најлакши од свих метода да се сетите где сте оставили кључеве од кола или шта морате да купите у продавницу, кажу стручњаци меморије. Студије су показале да све што желите да запамтите изговорите наглас и да је учинак загарантован.
10. Не читајте целине
Када вам неко даје број телефона, као на пример 123957001066, разбијте га у 12 39 57 00 10 66 или чак 1239 5700 1066.
Овом методом ћете лакше визуелно запамтити број а можете и да га повежете са датумом када се нешо десило или нечијом адресом како би га се лакше сетили.
11. Престаните да пушите
То може да бити штетно за ваше сећање, кажу истраживачи са Универзитета Нортхумбриа. Када су од 69 ученика старости од 18 до 25 година, тражили да запамте списак задатака, они који никада нису пушили су урадили најбоље. Непушачи су се сетили 81% док су пушачи који у просеку испуше 60 цигарета недељно успели да се сете само 59%.
12. Затражите реплику
Ако постоји нешто што треба да урадите сваки дан у одређено време и често заборавите, техника се зове имплементација намере која је врло једноставна, каже доктор Мулен.
- На пример, реците себи "кад год попијем прву шољу чаја ујутру, такође ћу узети пилуле"
13. Употреба слике
Једна врста меморијске помоћи се ослања на слике, а не речи.
- Класичан начин памћења имена неке особе је да покушате да то име и замислите (или нешто у вези њега ) на лицу особе - каже доктор Мулен.
14. Зелени чај
Кинески истраживачи кажу да редовно испијање може да побољша памћење и одложи почетак Алцхајмерове болести због кључног састојка чаја - органског молекула ЕГЦГ, антиоксиданса који штити од сенилне дегенеративних болести.
Кристина не може без кафе, филмова и књига. Зашто се задовољити само једним светом, кад читањем и гледањем можемо живети у којем год пожелимо.
ИЗВОР: 24sata
