Tweet

Утисци са концерта америчког састава Цалеxицо, Калемегдан, 7. август (премијерни концерт на евро-турнеји)

Autor: Петар Цветковић Крстев

ФОТО: MTV

Цалеxицо је двочлано језгро позитивно наелектрисаног певача и гитаристе Джоија Бурнса и неутронског бубњара Джона Конвертина (који је све само не неутралан; мислим, чујте само његов соло албум из 2005, „Рагланд“), које је у атомском бенду Giant Sand деведесетих обмотавао „електрон“ Хау Гелб, а које сад окружује петочлани, мултиинструментални омотач.

У мој живот ушли су пре непуну декаду, годину дана након што им је изашао пробојнији албум Feast of Wire 2003. У првом таласу слушања, у моје уши утекао је и нешто старији Hot Rail, али право повезивање дешава се 2006, када излази изузетни Garden Ruin, који у то време, још увек спорог интернета по јагодинским кућама, скидамо песму по песму, па тако ја скинем уводну Cruel, друг скине другу Yours & Mine, и све до тринаест. Ниједну од ове две песме нису извели синоћ, али зато јесу једанаесту All Systems Red. Ево шта сам по повратку кући твитнуо о њој: Calexico ми је све што сам научио дисторзирао у глави и сломио срце без избора, јежио сам се од самог наговештаја црвеним светлима да ће том песмом почети други бис. (Још чвршће нас пре пет година повезује Carried To Dust, тај модеран историјски архив!)

Али, другом бису претходио је први, као и регуларни део концерта, па да напишемо нешто о томе.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с21.постимг.орг/54рз2тр1з/1045043_671171172897275_186047.јпг" /> ФОТО:last.fm


Језгровити двојац пропушта први час, те с издржљивих 45 минута закашњења отпочиње троструко дужи концерт, довољно дугачак да се сва шљака тениских терена одбојкашког клуба ускомеша. А почело је с обрадом All the Pretty Horses, сведеном, а самодовољном за садржајност. Дуу се онда придружује квинтет и изводи епски спектакл, песму с актуелног, прошлогодишњег албума Algeirs (назван према делу Њу Орлеанса у ком су га снимили), Epic; Across the Wire враћа нас у прошлост, али и у садашњост серије Мост (мислим, мене враћа, песма можда уопште није о томе), изворно о убиству на мосту који повезује Малме и Копенхаген (и кад га не прелазим), а америчко-мексичка, текс-мекс верзија, смешта радњу на мост који њих повезује (и зид који их раздваја). У музици овог септета, именованог према месту у близини моста, нема зидова, само мостови који спајају Аризону (у коју се Канађанин Джои доселио да буде муж и отац), њен сан, с Немачком, одакле је подмлађени Вејтс нешто обухватнијег инструментаријума, Тусон с Мадридом, одакле је, no doubt, Обама са зулуфима, у за њега стешњујућој улози превасходно гитаристе, који напето опуштено отпушта тон по тон, док не пропева. Барак се оглашава у Пуерту, тој уживо још зачуднијој и изломљенијој песми, којој с тог, последњег албума претходи и имигрантска Sinner In the Sea, коју Burns посвећује себи и свима нама, унутрашњим емигрантима, али и Fortune Teller и Maybe On Monday (свакако у среду), која носи и истоимени EP. Следиле су је Dub Latina, koju pamtimo kao jednu od dinamičnih podloga moje emisije, favorit moje majke, mojih kolega i mene, Two Silver Trees, а онда и Crystal Frontier, током које, ако се не варам да је баш током ње, граде мост и ка Клешу тако што плешу и певају стихове Guns of Brixton (могуће да су се ови стихови нашли и у <�а>Фортуне Теллер</а>, баш ми се меша, мада ми се чини да је било раније). Love обрада се разуме. И изненађујућа Love Will Tear Us Apart, током Not Even Stevie Nicks почетком првог биса, коју разазнајем чим отпева when routine bites hard and ambitions are low. Љубав као коначан мост који их спаја с нама, и не стиде се да то и истакну.

Седмог августа прошле године бициклирао сам Хелсинкијем и хватао трајект за Стокхолм.
Седмог августа ове године, Београд је коначно, мислим и надам се неповратно, ухватио трајект за свет. Трајект којим је <�а>Цалеxицо</а> обећао да ће нам одсад редовно допловљавати, трајект којим очекујемо повратак најављеног Ланегана, али и ненајављених Нине Настасије, Бонија 'Принца' Билија и Скаут Ниблет. Lambchop је једини искористио повратну карту. <�а>Цалеxицо</а> оде на Јадранско Море...

***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Коментари

ВЕСТИ