Врдник, варошица у иришкој општини, веома је позната као бањско место, по фолклору, драми, манастирима и по Милици Стојадиновић Српкињи. Ретко ко зна да је она изнедрила врсне спортисте и спортисткиње, веома младе, али са изузетним потенцијалом. О фудбалу мислите? И теквондо, такође.
Autor: Milica Savić
ФОТО: Facebook
Војислав Даничић Воки (17) тренира теквондо од своје шесте године. Само ове године освојио је треће место на Балканском првенству у Бару, друго место на Првенству државе у Београду и на Милениум опен-у у Вршцу, а прва места на Првенству Војводине у Зрењанину, Куп Србије и Трофеј Београда. Каже да још није остварио учешће на Олимпијади и на Светском првенству, али да за следећу годину скупља бодове за Европско првенство. Тренирао је фудбал две године, али теквондо, не тако атрактиван спорт за већину, превагнуо је у односу на претходни спорт. И тако је све почело у врдничком теквондо клубу “Змај”.
Вечина изабере да тренира фудбал или кошарку. И сам си једно време тренирао фудбал. Шта те је навело да почнеш да тренираш теквондо?
Отишао сам на тренинг и просто ми се свидело. Тако сам кренуо да тренирам. Ето, љубави на први поглед! (смех)
У малом месту је теже остварити већи успех, а истовремено имати друштвени живот. Колико ти је било тешко да останеш доследан?
Било ми је много тешко, заиста. Сви други су тренирали фудбал, а ја теквондо и увек сам био одсутан од друштва због тренинга. Мада, имао сам велику жељу да напредујем, па сам остао ту где јесам, али сам се све време трудио да задржим и другове. За сада ми иде.
Колика је разлика у тренирању у мањим местима у односу на градове?
У мањим местима нема довољно финансијских средстава, сале нису добро опремљење, док у градовима је све то другачије. Сале су опремљене тамнијом и новијом опремом. Ту разлику ја осетим на сваком тренингу и много ми је тешко што се она неће смањивати временом, што ће је и они који буду после мене тренирали, осетити.
Дакле, мислиш да не постоји решење које би унапредило тренинге у мањим местима?
Само ангажовање правих људи и финансије.
Када смо код финансија, за шта су оне још неопходне у овом спорту?
Као и у већини спортова, финансије су један од битних фактора због плаћања самог учешћа на турнирима који доносе бодове за даљи пласман, због обнављања истрошене опреме, чланарине...
Каже се да је спортисти тренер као други отац. Какво је твоје искуство?
Не лажу када то кажу. (смех) Свог тренера, заиста, гледам као другог оца. Пружио ми је доста тога у овом спорту и помогао колико год је могао у свему што сам му затражио.
Колико ти је тешко да будеш одвојен од својих најближих док си на такмичењима?
Тешко ми је кад имам такмичење у иностранству, али због подршке родитеља, другара и тренера све то пребродим. Ипак се обавезно чујем са њима пре такмичења!
Да ли си икада имао тешке тренутке у којима си помишљао да одустанеш?
Јесам због повреда које сам имао и имам, али и због финансијских средстава. Тренутно немам неку кризу која би ме навела на одустајање, али не могу да гарантујем да је неће опет бити. Некако као да су те кризе саставни део живота сваког спортисте, па ме све то и не брине превише.
Опорављаш од операције бруха. Колико је она утицала на твоје тренинге? Колико повреда може негативно да се одрази на каријеру спортисте?
После операције не смем најмање два месеца да потрчим, тако да ћу покушати да што пре санирам повреду како бих се вратио на тренинге. Повреда заиста може да утиче на каријеру због дужине опоравка, тежине саме повреде и психе. Мој тренер лепо каже да је све до нас и наше главе. Дакле, спортиста треба да буде психички јак да би издржао повреду, без обзира на то што свака повреда носи своје последице. Видећу какве ће бити моје.
Колико си самокритичан?
Заиста ми је битно напредовање, па се трудим да учим на својим грешкама. Дакле, могу да кажем за себе да јесам самокритичан.
Шта је то што још ниси остварио?
Једино што ми се још није остварило је одлазак на Олимпијаду и Светско првенство.
Постоји ли план за наредну годину? Који ти је циљ?
Мој циљ за наредну годину је да одем на све турнире А-класе и да скупљам бодове за Европско првенство. План за остварење свега тога ћемо тренер и ја детаљно разрадити.
Милица је девојчурак, а воли да пева, пише, чита, а не заборавља да се смеје
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима твоје идеје су добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на марија.митрованов@иСербиа.рс уз Цц на оффице@иСербиа.рс, са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
_thumb2.jpg)
