Autor: Aleksa Jovanović
Teodor fon Burg. Ime i prezime koje je postalo znano, poštovano i cenjeno, ne samo u okvirima zemlje Srbije, odakle naš sagovornik i dolazi, već i u svetskim okvirima. Uvid u biografiju mladog matematičara, koji je rođen 1993. godine, ostavlja bez daha, izaziva divljenje i jasno stavlja do znanja da iza svake medalje i nagrade stoji rad, posvećenost i trud. Možda najinteresantniji deo Teodorove bigrafije jeste onaj koji svedoči o rekordima sa takmičenja iz matematike. Uverite se i sami:
1.Najuspešniji učesnik Međunarodne matematičke olimpijade na svetu svih vremena
2.Najuspešniji srpski učesnik na međunarodnim takmičenjima iz matematike svih vremena
3.Najuspešniji učesnik na lokalnim takmičenjima iz matematike svih vremena
Učenik generacije Matematičke gimnazije u Beogradu svoje školovanje nastavlja na prestižnom Oksford univerzitetu, tačnije Egzeter koledžu. Svoj talenat, znanje i volju za nadgradnjom povezaće sa sistemom obrazovanja koji prepoznaje i poštuje velike potencijale i talente. Nama ostaje da pratimo razvojni put mladog matematičara i da priželjkujemo još veće uspehe, jer titula najuspešnijeg mladog matematičara na svetu svih vremena, koju je stekao posle ovogodišnje 53-će Međunarodne matematičke olimpijade, izaziva ponos svih nas i, možda nezasluženo, SVI u njemu uživamo.
Da li si tokom svog odrastanja imao osećaj da si nadprosečan i da se razlikuješ od drugih u smislu lakoće savladavanja školskog gradiva (konkretno iz matematike) i kakav si odnos imao prema tome?
S obzirom da sam u 1. razred krenuo sa napola odrađenom matematičkom zbirkom za 4. razred, svi u mojoj okolini, pa i ja sam, znali smo da sam drugačiji, i svi smo se ponašali shodno tome, svako na svoj način - meni i još po nekom iz mog okruženja to nije bio problem, a nekima je to bilo teško da prihvate. Inače, nikada, ni u jednoj školi, od početka do kraja školovanja, nisam imao prilike da školsko gradivo savladavam u školi, jer sam u svaki razred ulazio sa velikim predznanjem iz matematike. Pošto sam već od 1. razreda osnovne škole imao privatnog profesora iz matematike, koji je pratio moj tempo i sa kojim sam savladavao novo gradivo, dogovor sa svakom školom bio je da na času matematike radim zadatake iz zbirke koju sam donosio od kuće. Tako nijedna škola nije imala obavezu da me podučava, niti je to radila, a ja sam imao mogućnost da svakodnevno napredujem i u školi i van nje. Naravno, podrazumevalo se da sam imao sve redovne školske obaveze: domaće, kontrolne i pismene zadatake, i sve sam ih ispunjavao.
Koja od medalja koje si osvajao je tebi lično najznačajnija, i slažeš li se da ih je teško sve pobrojati?
Do ovogodišnje medalje, moja omiljena je bila zlato koje sam osvojio u Kazahstanu 2010. godine, jer sam tada bio treći na svetu, što je moj najveći uspeh na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi. U Matematičkoj gimnaziji, većina profesora takmičare tretira kao ostale učenike, pa takmičari tako, ne samo da nisu pošteđeni, već u vreme kada se u drugim zemljama pripreme za MMO pojačavaju, u maju i junu, oni imaju pojačane školske obaveze, koje prethode zaključivanju ocena. U Matematičkoj gimnaziji "Kolmogorov", na primer, takmičari rade po posebnom programu, koji je pojačan u toku godine, ali zato školsku godinu završavaju ranije, pa su u maju i junu slobodni, i tada počinju pripremu za MMO, i to uz tim profesora. Moja priprema je podrazumevala par časova nedeljno sa privatnim mentorom i svakodnevni samostalni rad, koji mi se zbog školskih obaveza uvek činio nedovoljnim, posebno kada se uporedi sa fantastičnom pripremom takmičara iz azijskih zemalja, zbog koje već nekoliko godina apsolutno dominiraju na MMO. Zato, kad uporedim uloženo vreme i rad, više sam nego zadovoljan tadašnjim trećim i ovogodišnjim četvrtim mestom. Što se tiče brojanja medalja i diploma, to od početka radi moja porodica.
Kako se snalaziš sa drugim naukama i kojoj oblasti matematike i nauke bi voleo da se posvetiš u budućnosti, tokom svog školovanja?
Poslednje dve godine na državnom takmičenju iz fizike sam osvajao prvu nagradu, s tim što sam prošle godine imao i prvo mesto, a ove godine drugo. Takođe sam se uspešno takmičio iz informatike. Za sada ne znam kojom ću se matematičkom oblašću baviti i upravo očekujem da mi studije pomognu da se odlučim.
Šta je izazov za nekoga ko je sa tako malo godina najbolji na svetu u svojoj oblasti?
Verovatno bi bilo logično da kažem da ostanem najbolji. Ali, ja nemam nameru da se više takmičim, a u suštini, nikada se i nisam takmičio sa drugima, već samo sa sobom. Ono što u ovom trenutku predstavlja prekretnicu u mom životu upravo je činjenica da sam do sada morao da se takmičim iz jedne oblasti, matematike (jer se na matematičkim takmičenjima ona ne deli na discipline, kao na primer na sportskim takmičenjima, zbog čega se na matematičkim olimpijadama dodeljuje više zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja), a ustvari matematika u sebi sadrži mnoštvo oblasti, kojima ću ozbiljnije moći da se posvetim na studijama i odaberem onu kojoj želim da se potpuno posvetim.
Kažu da je matematka kao sport, tj. da je za uspeh neophodna simbioza talenta s jedne i upornosti i vežbanja s druge strane. Šta je po tebi ipak važnije i na šta se ti više oslanjaš?
Činjenica je da ni u čemu ne možete uspeti ako se oslanjate samo na talenat i da je svakodnevni rad neophodan, kao i dobar trener, odnosno mentor.
Čeka te Oksford, jedan od najprestižnijih Univerziteta. Smatraš li da će to biti dobro mesto za tebe i raduješ li se odlasku?
Očekujem mnogo od Oksforda i veoma se radujem što ću tamo studirati.
Koliko imaš vremena za ostale aktivnosti koje su uobičajne za tvoj uzrast? Šta posebno okupira tvoju pažnju i u čemu uzivaš tokom dana, a da nije matematika?
Svako ko želi svetski uspeh mora biti spreman na odricanja - to je jasno. Najviše slobodnog vremena posvećujem sportu, poslednje 3 godine tekvondou, a volim i da pogledam dobar film, pročitam dobru knjigu, slušam muziku.
Nakon medijske prašine koja se digla oko tvog imena i tvojih uspeha, da li se nešto suštinski promenilo u tvojoj svakodnevici i da li bi ti smetalo da ubuduće tvoj lik i delo često budu u javnosti?
Najvažnija promena, i to velika, je odlazak na studije, što će moj život promeniti iz korena. Posle par dana druženja sa novinarima zbog MMO-a, nastavio sam da živim i radim kao do sada. Ne bi mi smetalo da javnost bude više informisana, ne samo o meni, već i o drugim matematičarima. Naprotiv! Ali bih voleo da novinari to rade na način koji pre svega ne bruka njihovu profesiju, što je slučaj kada o matematičaru pišu kao o sportskoj ili estradnoj zvezdi. Sport i estrada su aktivnosti koje zavise od publike koju zabavljaju, a akterima donose prihod. Matematika je nauka i kao takva ne zavisi od publike, ali u suštini najviše doprinosi kvalitetnijem životu te iste publike, iako ona toga ne mora da bude svesna. Primera ima nebrojeno, a ja ću pomenuti samo jedan, u vidu "domaćeg zadataka" koji evo dajem onom delu javnosti koja nije čula za Alana Tjuringa: informišite se o tome na koji je način ovaj engleski matematičar promenio naše živote, a kako je okončan njegov. Uloga medija u popularizaciji nauke je zato veoma važna, pa bih voleo da se novinari ubuduće dobro upoznaju sa temom kojom žele da se bave u članku, što do sada nije bio slučaj. Na primer, iako sam svih ovih godina želeo da to vidim u našoj štampi, nikada niko nije objavio opširan članak o Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi, a ona traje već 53 godine i za nju su vezane mnoge zanimljive priče i mnoštvo zanimljivih detalja. Nadam se da će moja titula najuspešnijeg takmičara sa ove olimpijade novinare zainteresovati da pišu više i o njoj, a ne samo o meni, jer ona je najprestižnija olimpijada znanja na svetu.