Терор(исање) читаоца

Autor: Иван Лалић

ФОТО: Imagination Wave

У ери опште дигитализације друштва и преласка са латопова на таблете и „паметне” телефоне, један древни вид комуникације проживљава најтеже тренутке у својој богатој историји употребе. Уз бесповратно изгубљену приватност, књиге представљају највеће жртве целокупног напретка цивилизације кроз компјутерске и интернет технологије. Свет се убрзао, смањио и отворио. Времена и стрпљења за штампану реч је све мање. Траже се краће и динамичније форме, концентрат информација и скраћенице. Електронске књиге не постижу тираже својих папирних претходница и њихово тржиште лагано изумире или се трансформише у недовољно атрактивне форме.

Како сада ствари стоје, књига ће ускоро нестати као вид ширења идеја међу људима, или ће бити сведена на ниво музејског артефакта.

Лично, немам намеру да у томе учествујем. Назовите ме романтиком, али има нечега изразито ритуалног у посети књижари, мирису свеже штампе и писању посвета на првој белој страни. Таблет никада неће остављати трагове олова по прстима, али ће зато уморити ум и очи бљештавим екраном. Скроловање точкићем миша ми не може заменити окретање страница и узбуђење од завршетка једног и почетка новог поглавља. Као што су осећај и атмосфера урањања у „paperback” издање у рукама неупоредиви са безличним светлом лаптопа у крилу. Осећај који лагано ишчезава са блоговима и онлајн издањима. Осећај редак, настао у временима када је штампана реч била једини прозор у свет. Осећај откривања новог света.

Баш такав осећај ћете имати док у рукама будете држали књигу мистериозних корица и претећег назива, „Терор” Дена Симонса. Већ са крајем уводног поглавља овај мајстор фантастике и хорора ће вас уверити да „Терор” то истински и јесте.

Терор ликова.

Терор читалаца који у његов свет ступају.

Терор меморисања свих ликова, њиховог повезивања и обраде детаљних објашњења.

Терор непуштања књиге из руку.

Терор који гони читаоца да хрли даље низ белину својих страница, лишавајући га и најмањег предаха.

Терор свих ваших страхова, због којих ћете се освртати за собом и немирно спавати.

Прави, правцати терор.

Једна неподношљиво напета прича у којој се преплићу реалност и фантастика, чињенице и надреално, историјско и фикција.

Једна сјајна књига, чак иако вас хорор, авантура и историја не интересују превише.

„Терор” је све то. Роман са реалном историјском поставком, коју аутор развија у нешто сасвим другачије. Његови ликови су сви до једног заиста и постојали. Било их је преко 150 када су средином претпрошлог века кренули на највећу поларну истраживачку експедицију у историји, под покровитељством Ратне морнарице Уједињеног Краљевства, која им је и уступила два посебно припремљена брода за ту прилику. „Ереб” и „Терор“.

Свет се у то време бесповратно мењао. Парне машине су стидљиво заузимале место једрима, а далеки север Земљине кугле се по први пут сусретао са белим човеком. Белим човеком који је упорно тражио „северни пролаз” између Атлантика и Пацифика дуж обале Канаде. Белим човеком што је својим доласком пореметио природну равнотежу животињског и духовног света Ескима. Белим човеком који ће због тога проћи кроз пакао. Белим човеком који ће због тога горко зажалити.

Историјски списи се слажу у једном. Експедиција под командом искусног сер Джона Френклина се никада није вратила кући. Малобројни трагови што су их пронашли спасиоци три године након њиховог нестанка нису понудили неку смислену теорију о томе шта им се заправо десило и како су скончали. Симонс се бави баш тиме. И чини то на маестралан начин.

Лично нисам љубитељ ере једрењака и тог столећа, али ме је писац неприметно натерао да о том свету све научим. Увукао ме је на палубу „Терора” и ставио у кожу капетана Крозијера. Обучио ме како да се борим са хладноћом, скорбутом, глађу и побунама гладне посаде на ивици нерава. Ден Симонс ме је, за тих 600 страна, учинио чланом своје посаде. Нису му биле потребне илустрације да ми омогући да у својој глави осликам туробну и сурову позорницу Северног пола, „Ереба” и „Терора” заробљених у леду, скучених и загушљивих потпалубља. Не. Радио је то речима. Штампаним речима на жућкастом папиру. Речима које су описивале, речима које су згражавале. Речима које су оживеле једног од најфасцинантнијих литерарних чудовишта свих времена. Белог створа са леда. Суровог бића што односи једног по једног члана Крозијерове и Френклинове посаде. И то ради немилосрдно, методично и незаустављиво попут ванземаљца из серијала „Осми путник”. И ради то тако уверљиво, да читалац има утисак да баш пред његовим очима пилот Бланки попут артиста на трапезу бежи од смртоносних канџи пењући се по јарболима и ужадима „Терора” у антологијској сцени због које ћете заборавити да дишете. Сцени достојној неког великог редитеља у екранизацији за коју као да је и била писана. Баш као и сцена новогодишњег маскенбала у којој ће вам цело тело горети од наговештаја врхунца надреалности целе ове приче. Приче која свом Рубикон прелази баш под тим маскама и након тога незадрживо хрли ка свом неумитном крају. Крају који ће вам коначно дати одговоре на сва питања што их себи постављате још од прве странице књиге. Можда нећете бити задовољни тим одговорима. Можда ћете очекивати више од тих одговора. Можда ћете схватити да су ти одговори заправо били и једини могући након свега што сте прошли читајући „Терор”. Да су Крозијер, Ирвинг и Корнелијус Хики заправо и заслужили своје судбине. Да Немушта није била вишак у целој причи. И да је бели створ много више од тога што сте мислили да јесте. И јесте. Баш као и ова књига.

Права, правцата књига. Магично хипнотишућа у својој уверљивости, застрашујућа у својој реалности, методично припремљена, мајсторски описана и зналачки написана књига. Књига. Не е-боок. Не аудио боок. Не .пдф. Не блог. Књига од папира и олова. Књига коју треба да купите у књижари или је позајмите у њеном аналогном облику. Књига коју је препоручљиво читати баш у зиму, под ћебетом, док напољу веје снег и завија ветар. Књига коју треба да прочитате иако нисте љубитељ овог жанра. Чак иако нисте љубитељ књига уопште. Одлична књига. Одличног писца.

***
Бетонски пастир чува своју ограду, а велеград га зове на своје високе платформе.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti