Tweet

Рајнин и Зоранов син, Милан Сибиновић, је после туче са школским другом пао у кому, након два месеца на апаратима се вратио међу живе и тада почиње његова и борба његове породице за живот, срећу и порушене снове.

Autor: Звездана Радосављевић

Милан Сибиновић је рођен 1980. године, као десетогодишњи дечак потукао се за време одмора са школским другом. Након ударца у слепоочницу био је кратко без свести, а после два дана је пао у кому из које је изашао тек након два месеца. Лекари нису веровали да ће преживети, али преживео је. Нико није веровао да ће проходати, мислили су да ће доживотно морати да се ослања на туђу помоћ. Милан је поново стао на своје ноге и у многим стварима које ради је самосталан, захваљујући свом невероватном оптимизму, упорности и огромној подршци мајке Рајне и оца Зорана.

- Молим Вас реците ми нешто о вашем сину Милану?
- Наш син је пре несреће био здраво, живахно и срећно дете. Тог дана су нас звали из школе, јер се на великом одмору потукао са другом, добио је ударац у слепоочницу, након чега се онесвестио. Супруг и ја смо га одмах одвели у Нишки Клинички центар, одакле су га отпустили после два дана посматрања са речима да је све у реду. То исто вече, по отпуштању из болнице, Милан је пао у кому. Био је на апаратима два месеца. Наш свет се срушио, могли смо само да се молимо Богу. Срећом, пробудио се...

-Какве су биле прогнозе лекара када је реч о његовом опоравку?
-Лекари нису били оптимистични, нису нам давали ни лажну наду да ће бити боље. Говорили су да је реч о оштећењу нервног система, да нису сигурни да ће преживети, да ће опоравак бити спор, ако уопште буде било побољшања.

-Како сте се ви и супруг суочили са тим суморним прогнозама, сигурно Вам је било тешко?
-То су најтежи тренуци у нашем животу. Доктори нам нису давали наду да ће Милан поново ходати, говорити, бити способан да сам уради било шта. Одлучили смо да се боримо и да будемо оптимисти, да верујемо да ће бити боље, јер другачије нисмо смели. Као и сви родитељи, чинили смо све могуће и немогуће да би се наш син што пре вратио у нормалан живот. Нисмо смели да дозволимо да пати.

- Какав је био Ваш однос са Миланом после несреће?
- Ми смо пред Миланом морали да будемо расположени и јаки. И у тешким тренуцима кад нам није било до живота, бодрили смо нашег сина да истраје, да буде храбар, покушавали да га орасположимо. Плашили смо се да не падне у депресију, јер смо знали да ће његов опоравак бити тежак и дуг, да га чекају операције, и да морамо сви храбро да се суочимо са новонасталом ситуацијом. Срећа је да је наш син прави јунак, увек је био храбар, није се предавао, и веровао је да ће бити боље.

-Да ли сте имали помоћ и разумевање околине за ваше проблеме?
-Пријатељи и комшије су нам се увек нашли, челници општине су нам изашли у сусрет и Милану поклонили рачунар. Милана сви воле, и деца и одрасли, због његове нарави и зато што је, упркос својим здравственим тегобама, увек насмејан.

-Како Милан данас живи, његово стање се значајно поправило?
-Јесте, на нашу велику радост. Милан данас на свом трициклу, специјално прилагођеном његовим потребама, сам одлази у куповину, у шетњу по селу, у кладионицу, дружи се са вршњацима. Може да брине о себи, када нисмо код куће припреми нам ручак. Користи рачунар за образовање и комуникацију преко друштвених мрежа. Пише песме, објавио је три збирке песама. Тренутно ради на роману, који ће ускоро бити објављен. Недавно је организовано поетско вече, на коме су читане његове песме. ( Ovde možete videti oввв.меросина.орг поетској вечери посвећеној стваралаштву Милана Сибиновића)

-После свих патњи које сте преживели, супруг и Ви сте сигурно поносни на Милана?

-Поносна сам што сам Миланова мајка и што је мој син упркос несрећи наставио да води нормалан живот. Наш Милан је добар човек, никада не губи наду, пун је оптимизма и животне радости. Када су лоша времена Милан не пада у очај, никада му није досадно и није нерасположен. О свом стању каже да је могло бити и горе, а у да будућности мора бити боље.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Коментари

ВЕСТИ