Привиј се уз мене. Не пусти ни гласа.
Autor: Јелена Костадиновић
ФОТО: Bitsilnoi dairy
Тишина - једна реч која изазива толико различитих осећања. Некоме представља бол, некоме спокој, некоме најснажнији врисак, а некоме незаустављиву креативност. Све зависи од тога како на њу гледамо и у ком тренутку наступи. Ипак, кажу да вам је прави пријатељ онај са којим нема непријатне тишине, онај са ким можете причати до јутра, али и ћутати када вам једноставно није до приче, знајући да вам он то неће узети за зло, знајући да је сваки бремен лакше носити зато што нисте сами. Нема речи, али ту је снажан стисак руке, топао загрљај и мио поглед. И Лепа Симић у својој песми каже:
Руке пружи ка мени, очи затвори и само ћути... Ја ћу нас закључати, у наручју среће, да слушамо у тишини, 'говор љубави'.
Да ли је истина да су најлепша осећања неизрецива? Да ли је истина да нема на свету толико речи које би описале тренутак истинске среће и радости? Да ли је управо тишина уз осмех на лицу мерило радости и испуњености? Да ли тишина може бити доказ љубави? Мика Антић нам поручује: Најлепше чудо света, скупи се уз мене и ћути док нам Ирфан Хорозовић даје дефиницију: Тишина је царство изгубљених људских гласова. Тишина је заправо једини начин да се истински разговара с људима. Тако се траже и налазе изгубљени људски гласови, као уморни коњи у некој пустопољини, који се удруже да би путовали заједно. У складу са овом дефиницијом, подсетимо се Платонове филозофије да су некада на планети живела бића која су била много јака, јача од богова, што је разљутило Зевса који је та бића поделио на две половине – мушкарца и жену. Тако легенда каже да сви ми имамо другу половину, ту негде на планети и да је сврха нашег постојања наћи је. Да ли ћемо је наћи речима или управо оним унутрашњим гласом, нашом тишином, интуицијом?
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с28.постимг.орг/л9цбх5им5/7428377.јпг" />
ФОТО: Rogoblen
Размислите колико вам тишина значи. Зажмурите. Дубоко удахните ваздух и призовите најлепше успомене. Је ли било речи тад или је то био само тренутак чистог спокоја који одузима дах, а речи су сувишне? Схватићете да је тишина део вас самих. Једино када постоји унутрашња тишина, имате додир са самим собом, имате своје место у овом свету. Тишина заправо представља најскривенији осећај властитог „ја“, онај унутрашњи „глас“ који вас води.
Пролеће је. Природа се буди. Погледајте дрво на коме се појављују први листови, погледајте први цвет који се бори са кишом и ветром. Ослушните како нема јаука, како проналазе свој пут у тишини и побеђују свако невреме. Погледајте како мирно и поносно стоје и допустите природи да вас подучи миру, јер док посматрате природу и сва њена чуда, можете опазити мир, па и сами постајете мирнији. Повезујете се са природом на врло дубоком нивоу. Једино у тишини осећате јединство са оним што опажате, а тај осећај јединства јесте љубав, шта нам је више од тога потребно?
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
