Tweet

У патријархалним друштвима је била развијена жеља за доминацијом и борба за увећањем сопствене моћи. Тада је постојала хијерархија како у друштву, тако и унутра породице. Временом су се жене у већем делу света избориле за право гласа. У друштву и држави су прихваћене као једнаке са мушкарцима, али велики број њих у свом дому, од стране најближих, бива нападнут.

Autor: Aleksandra Radosavljević

ФОТО: AnimHut
* све фотографије преузете са исте странице; пројекат: Silence is Violence

Замислите двоје људи који су своју дугогодишњу љубав крунисали браком. На почетку је све ново и чаробно. Лепо. Срећни су и заљубљени. А онда све полако почиње да се мења. Небитно је који су разлози промене, битно је да се десила. Ударио јој је шамар у моменту беса, али је обећао да се више неће поновити. Она, заслепљена осећањима, верује у његово обећање да ће се променити. И тако поново. Поново. И поново. Све постаје ружно и осмех се губи. Другарицама се пожалила. Дале су јој пар савета, али ништа се није променило. И даље је ружно. Комшије чију вику из суседног стана, али не предузимају ништа. Колеге са посла виде да то љубичасто, испод слојева коректора и пудера, није шминка. Сви виде и сви чују, али не желе да се мешају у туђе проблеме.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с10.постимг.орг/94з6кевмx/имагес_1.јпг" />

Одлика модерног друштва је отуђеност међу комшијама, па чак и члановима шире породице. Брига о другима је дотакла дно. Сви су заокупирани својим недаћама и не виде и не разумеју туђе проблеме, што је свакако предуслов да се уради нешто конкретније – помогне. Када се догоди нешто што пољуја јавност сви размишљају шта је кренуло наопако и како нико раније видео знаке да се тако нешто може десити. Сви знају да постоји насиље у породици, али нико га не примећује у свом окружењу. Постоји нека неверица која је поткрепљена уверењима да „се то не може никада десити близу мене“.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с22.постимг.орг/3ва2срос1/Силенце_ис_Виоленце_1.јпг" />

Насиље према жени доводи до физичких, сексуалних или психичких повреда или патњи. Замисли да сваког дана, после нпр. посла, идеш кући и знаш шта те чека? Без обзира на то да ли се то догађа у јавности или у приватности, оваквим понашањем се жени одузима слобода и право избора. Умањује се њена аутономија и независност. Она је дискриминисана унутар породице и друштва, укидају јој се основна људска права и слободе.

Зар нисмо на почетку рекли да су се жене избориле за своја права? Јесу на папиру, али то морају свакодневно да потврђују и тако их поново присвајају. Ситуације које су за нас безазлене и крајње уобичајне, за неку другу су само луксуз. У зависности од тога о каквом се насиљу ради и колико дуго је неко њему изложен, јавјају се последице које насиље оставља. Било да је жена изложена психичком или физичком насиљу, она живи у страху који доводи до стида, губитка самопоуздања и самопоштовања.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с16.постимг.орг/4кxцсз3в9/Силенце_ис_Виоленце_7.јпг" />

Нападач може лакше да је заплаши и контролише. Повреде које задобија када је нападнута временом постају све озбиљније и могу довести до озбиљних траума, па чак и смртног исхода. Чак и када више није угрожена од стране насилника, због несигурности тежи да избегне конфликте, па ставља потребе других испред својих. Поред тога, јављају се озбиљнији проблеми - психотична депресија, параноја, а у најтежим случајевима и покушај убиства. Да ли ту препознајете аутономну жену која пуна самопоуздања корача храбро и одлучно улицом? Ону којој нико не може ништа када нешто науми? Не? Ни ја.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с2.постимг.орг/з99x62цмх/Силенце_ис_Виоленце_5.јпг" />

Живети у сталном страху је угрожавање нечије слободе и основних људских права и тиче се свих људи једне заједнице. Није довољно да постоји начела сагласност да људима треба помоћи, већ се треба активирати у пружању те помоћи, чак и када особе нису свесне своје угрожености, јер су занесене осећањем љубави и жељом за праштање. Објаснити им да не треба упорно окретати главу и надати се да се стравични моменти више неће поновити. Временом напади постају све тежи и повреде све озбиљније и следећи пут може бити последњи.

***
Волите да пишете у слободно време? Имате више од 15 година? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
Odricanje od odgovornosti


Tweet
Коментари

ВЕСТИ