Tweet
Čast mi je bila da na Zlatiboru, neposredno posle koncerta grupe Legende, intervjuišem njihovog pevača Ivana Milinkovića. Ivan je operski pevač i pevač izvorne muzike koji svim srcem podržava mlade na putu do uspeha.

Autor: Aleksandar Popović

FOTO: Blic

Iza Ivana je dvadesetsedmogodišnja karijera, veliki broj hitova i rekordan broj održanih koncerta u Sava Centru. Rođen je u Loznici 15. jula 1962. godine, a najpoznatiji je kao solista grupe „Legende“.

Ivan je u grupi od 1989. godine, a pre nego što je krenuo tim putem bio je devet godina u Beogradskoj operi - četiri godine kao solista u sporednim i glavnih ulogama, a pet godina u horu. Danas je jedna od najvećih podrški mladim umetnicima na početku karijere.

Kada se završio nastup, a u toku prijatanog razgovora, Ivan je otkrio za sve čitaoce i čitateljke iSerbia portala kako je biti rekorder po broju nastupa u Sava centru, šta bi bio da nije pevač, kako bi posavetovao Legende sa početka karijere i još mnogo toga!

Nakon dobrodošlice i upoznavanja, krenuo sam sa zadatkom da zajedno sa vama upoznam ovog muzičkog profesionalca.

Vaša grupa je svirala preko pedeset puta u Sava centru - po čemu ste rekorderi, nepunih dvadeset osam godina ste na sceni. Šta je ono što vidite kao najveće dostignuće koje je Vaša grupa napravila?

Ne bavimo se mi tim toliko. Naravno, kada slušamo kada neko iznosi cifre, onda kažemo - Bože, da li je to moguće? Istina je da su sve to zaista reperi. Čak je pedeset tri Sava centra bilo, i pedeset četvrti je, evo, na pomolu. Više se zaista ne bavimo tim, idemo na to da dobro radimo svoj posao, da kada izađemo na scenu poštujemo publiku. Kvalitet je jedna svevremenska i univerzalna kategorija, koja nikada ne može da bude „out", uvek je ona „in". Da li je nešto više ili manje „in", to je duga priča. Dešava sa da nešto što je manje kvalitetno više interesantno. Tu treba stvari podeliti, zaista.

Ono što je najbitnije u ovom poslu je da budeš svoj. To znači i da se izbrendiraš, da nađeš neko svoje mesto pod suncem. To je grupa Legende uspela. Mi smo krenuli u to, ne sa namerom da nešto napravimo, u smislu „sad ćete vi da vidite", nego zaista, to je neko naše ubeđenje. Naš zahvat je mnogo više od onoga što ljudi čuju kao naš stil. Mi izvodimo i stilski drugačije numere. Grupa Legende se izbrendirala kao neko ko ima svoj film, svoju priču i sada sve što naginje ka tome smatraju imitacijom nas. Ova priča traje i potvrdilo se kroz vreme, to vidiš i sam. Ako nešto nije interesantno, ne možeš ti da držiš pažnju ljudi, recimo da stoji tu pet, šest, sedam, deset hiljada njih. Ali, ako dvadeset sedam godina postoji neka priča, i ako se ona stalno potvrđuje, i ako se iz godine u godinu širi broj ljudi, onda je to nešto što je vredno.

Mi smo sviranjem po trgovima u poslednjih deset, dvanaest godina, sigurno srušili neki tabu, koji je između ostalog važio i i grupi - da je grupa Legende nekako za zatvorene prostore, kao starogradska muzika. To nema veze ni sa čim. Ko tako priča nije informisan, to je nebuloza. Čovek treba da nešto izjavi tek ako ima neko poimanje, znanje o nečemu, da bi mogao da ga karakteriše i ocenjuje. Ova grupa može mnogo toga i na otvorenom prostoru. Nešto govori i da smo u poslednjih šest godina tri puta svirali na Bir festu u Beogradu, čak i pored ostalih bir festova...


FOTO: Kurir

Grupa mnogo radi i preko, mislim da smo jedno pet puta obišli zemljinu kuglu. Kad vodimo razgovor, intervju, i pričamo o tome, to je jako dug put. Međutim, kada bih morao sve to ponovo da prođem, rekao bih „auh", a ustvari sve to ide iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, razvija se priča, obogaćuje se. Energija izneđu nas i publike koja se kroz vreme razvijala je osigurala grupi mesto pod ovim „muzičkim nebom", da ne kažem sad estradnim. Bežim od toga, jer se u estradi u poslednje vreme konotira loše, zahvaljujući nekima koji su napravili iskorak u nešto što nije njihovo tlo. Mi se oslanjamo na to da je publika ta koja treba da ima sluha, da prepozna šta je vredno. Neko može da kaže: „Ja to ne slušam, ali ne mogu da kažem da to ne valja". Dao sam ti malo širi odgovor, jer ne želimo da ostanemo nedorečeni.

Koliko je bitno razbijanje tabua i okretanje novih stranica u putu do uspeha?

Možda Legende nekima deluju konvencionalno, jer nikad nismo imali neke ekscese, jer se ne provlačimo po žutoj štampi, ali ja sam neko ko voli eksperimente. Volimo da se inoviramo, da ubacujemo moderne sadržaje, ali da imaju kopču sa ovim što mi radimo. Savet mladima: sve što radite, treba da se pokažete u najboljem svetlu, da budete najbolji tamo gde ste najjači, samim tim dajete svoj maksimum. A ako to neko prepozna, onda će to da bude tvoj pečat i da se to izbrendira kroz vreme. Mladi ljudi koji dolaze treba da daju sve od sebe i da sruše neke tabue, neke ograde oko nečega što smatraju ljudi da je samo tako i nikako drugačije. Ja sam za sve što je novo, ali kvalitetno. Mnogo toga se iznedrilo u proteklih 20 godina u muzici, mnogo ima kakofonije, prodaje se magla. Nažalost, ljudi koji to vole nemaju dovoljno sluha. Tako da i oni koji se bave tim imaju publiku. A istina je samo jedna - kvalitet se prepoznaje kroz vreme, samo oni što imaju istančan kriterijum mogu da kažu šta je dobro, a šta nije. Kada takve ljude pobudiš, i njihovo mišljenje uvažiš, onda je to prava stvar.

Vaš prvi i poslednji album se dosta razlikuju, dosta ste se promenili i kao grupa. Da možete da savetujete Legende iz '87, šta biste im rekli?

Pitanje ti je lepo i inventivno. Rekao bih da idu lagano, svojim putem, sigurno, da prošire svoj stil onako kako im nalažu osećaj i vreme. Ništa na silu, ništa na moranje, i ono: to publika traži, to ćemo sad. Uvek se vraćam na rečenicu koju je Daša (gitarista grupe i autor pesama) rekao: Rečenica „To se traži!" je upropastila mnoge. Svi su se podvukli pod istu liniju, svi su počeli da rade na isti način i da budu neprepoznatljivi. Ljudi bi bili daleko prepoznatljiviji da su se oslonili na svoje unutrašnje biće. Slušajte sebe iznutra, radite na sebi i pustite vremenu da kaže neke stvari ukoliko radite kako treba. Onda dolazite do iskustva, neke mentalne i životne kondicije, gde ti sve to drugačije gledaš, sitno i mnogo gušće, ljude, život. Na kraju krajeva, sve ovo što radimo je iznedrio život.


FOTO: Kurir

Htedoh da vas pitam za poruku mladima, ali Vi ste kroz svaku rečenicu provukli odgovor na ovo pitanje.

Na neki način.

Kao da ste znali šta želim da Vas pitam.

Upravo to. Ja mlade ljude jako volim, imam sina koji ima 13 godina. Ne zbog toga samo, uvek sam imao razvijen osećaj, empatiju za druge ljude oko sebe, posebno za mlade koji treba da se dokazuju u onom što najbolje rade, da i to rade. Da budu originalni. Ne skidati, ne kopirati, ne „copy paste". Morao bih ovo da apostrofiram, mladi ljudi moraju da znaju da stranci mnogo više vole ono što je sa ovih prostora, nego ono što je imitacija njih. Mi nismo berači pamuka koji pevaju bluz. Mi imamo naš bluz, Šumadijski bluz (pesma grupe Smak) itd. Na taj način kad se svira, to poštuju oni što znaju šta je dobra pesma. Bio sam prisutan kada su se mnogi stideli toga što su sa ovih prostora. To je sramota da se stide, treba da se ponose! Ovaj prostor je bogat mnogim sadržajima, nasleđem. Neki pokušavaju da ga uguše, da ga ugase, ali ne ide to tako lako. Što više radite na tome, bićete interesantniji kao mladi ljudi, imaćete više šanse za uspeh u životu.

Da niste pevač, šta biste bili po zanimanju?

Pilot. Bio bih pilot. Postoji jedan vic: Kada je mišica prevarila miša sa slepim mišem, i on dođe i kaže joj: „Kako te nije sramota, sve, sve, ali baš sa slepcem da me prevariš", a ona kaže: „Ah, pilot je pilot". Zaista, kao dečak sam uvek voleo avione, avijaciju, aeronautiku, i pošto sam Mašinski fakultet studirao, pa sam prešao i završio Višu mašinsku školu, i dan-danas volim dosta toga da radim, volim manuelne poslove, stalno neke drangulije od drveta pravim, u kući majstorišem; ili neki dobar zanatski posao, da budem zanatlija, stolar, recimo.

Ovo za pilota mi je izmaklo vrlo malo, to je duga priča. Imao sam sve uslove i položio bih sve ispite, ali nije se dalo da budem u civilnom vazduhoplovstvu. Nisam hteo u vojnom da ne bih bio rob. Pilot sam u pesmi, tu pilotiram.

To je to otprilike. Želim da u ime grupe Legende i u svoje ime pozdravim sve mlade, sve sa i ispred, ustvari, sve što prate iSerbia portal.


Aleksandar je gimnazijalac koji ne može bez muzike, pisanja i dobrih kniga.


Pročitajte i:

Pronađite balans između rada i dokolice!
Kako zvuči harmonika u ženskim rukama?
Niko nije ostvario snove iz prvog pokušaja!

***

Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI