
"Најбољи дани" у наредној години очекују програмере (софтвер девелопере), показује листа најтраженијих занимања. Њихове просечне годишње плате у свету прелазе ни мање ни више него пет цифара, а број отворених радних места за ову струку од 2010. године порастао је за око 7 одсто.
У Америци, просечна годишња плата програмера износи чак 90.530 долара, те не чуде прогнозе да ће број стручњака за развој софтвера до 2020. порасти за око 30 одсто.
У Србији су такође атрактивна ИТ занимања, а најтраженији су програмери, администратори мреже, дизајнери.
Према резултатима истраживања Републичког завода за статистику, просечна плата програмера у Србији, у септембру ове године, износила је бруто 105.815 динара. Па и поред тога, још пуно радних места чека да буде попуњено.
Сваке године, у нашој земљи остане преко пет хиљада слободних радних места у области информационих технологија. Колико је ово тражено занимање показује и чињеница да многе студенте ИТС-а већ на другој или трећој години, иако још нису завршили студије, регрутују ИТ компаније, јер нема довољно стручњака у овој области - објашњава проф. др Валентин Кулето, декан Високе школе за информационе технологије (ИТС) и оснивач Средње школе за информационе технологије (ИТХС), додавши да је опредељење за ову професију прави избор.
У врху Форбес-ове листе најтраженијих занимања нашли су се и рачуновође и ревизори, као и маркетинг истраживачи и стручњаци, чије су просечне годишње плате за око трећину мање од оних које имају програмери.
Према Форбес-овој листи, топ 18 занимања за 2013. годину су:
1.Софтвер девелопер (програмер) - од 2010. године, пораст потражње овог занимања је 7 одсто, а просечна плата је 90,530$ годишње.
2.Рачуновођа и ревизор - од 2010. године, пораст потражње је 3 одсто, а просечна плата износи 61,690$ на годишњем нивоу.
3.Маркетинг истраживач и маркетинг специјалиста - од 2010. године, потражња је за 10 одсто већа, а просечна плата је 60,570 долара годишње.
4.Аналитичар информационих система - од 2010. године, док је пораст потражње 5 одсто.
5.Менаџер људских ресурса - од 2010. године, потражња је за 5 одсто већа.
6.Администратор мреже и администратор инофрмационих система - од 2010. године, пораст потражње овог занимања је 5 одсто.
7.Представник продаје - од 2010. године, потражња је за 4 одсо већа.
8.Аналитичар за безбедност информационих система, веб инжењери и дизајнери информационих система - од 2010. године, потражња је порасла 5 одсто.
9.Машински инжењери - од 2010. године, пораст потражње овог занимања је 6 одсто.
10.Индустријски инжењери - од 2010. године, пораст потражње је 5 одсто.
11.Програмери - од 2010. године, пораст потражње је 3 одсто.
12.Финансијски аналитичари - од 2010. године, пораст потражње је 4 одсто.
13.Специјалисти за односе с јавношћу - од 2010. године, пораст потражње је 4 одсто.
14.Менаџери за логистику - од 2010. године, пораст потражње је 8 одсто.
15.Администратори база података - од 2010. године, пораст потражње је 7 одсто.
16.Евент планери - од 2010. године, потражња је порасла за 10 одсто.
17.Финансијски контролори - од 2010. године, потражња је порасла за 3 одсто.
18.Лични финансијски саветници - од 2010. године, пораст потражње овог занимања је 3 одсто.
Ипак, како је у духу нашег портала да подстичемо људе на самосталне одлуке и на развој властитих потенцијала, осећам дужност да кажем следеће:
Ово је статистика. Од статистике не можемо побећи. И ми сами, увек смо део неке статистике. Али, ту се наша суштина не исцрпљује. Заправо, када би се читав свет свео на статистичке податке, он би престао да постоји, барем у оном облику у ком га ми познајемо. А у том облику, он је мешавина закона којима смо подређени, и закона које сами постављамо. Стога, уколико сте студент неке хуманистичке “непрофитабилне” науке, неке уметности, или , у крајњем, уколико уопште нисте студент, нека вас то не обесхрабри. Постоји тај један феномен да, што је ваш избор професије ређа појава, то сте у круговима људи сличних избора боље прихваћени, позорније примећени, више добродошли.
Извор: eKapija