Свадбарским сокацима Тополе

Свадбе и свадбене церемоније код нас достигле су такав ниво, да се слободно може рећи да је наш народ мајстор у њиховом организовању, спровођењу и реализацији. Топола, наравно, не изостаје за овим правилом, нарочито ако се узме у обзир да се у овим крајевима традиција и даље изузетно поштује, уз обичаје, веровања и навике које су одликовале наше претке.

У Тополи, свадбе се обично заказују у пролеће или у јесен и то и по годину дана унапред. Већ тада људи панично започињу припремање, бринући о најситнијим детаљима у жељи да се тај дан памти, не само у њиховој породици, него и шире. Оно што у последње време постаје тенденција, јесу нови, углавном западњачки обичаји, који се имплементирају у наше, те се стварају неретко гротескни примери праксе, прерастајући у навику и нешто што “се мора“. Упркос томе, већина младих, али и старијих, задржава поштовање свадбених обичаја, при том не знајући њихово право значење, сврху и намену.

Свадба у Тополи не траје један дан. Након веридбе младих, која је често јавна, а не интиман чин двоје заљубљених, приступа се прошевини, уређају, честитању, а у зависности од краја и осталим светковинама које се приређују уз музику, бројне госте и поклоне. Пар дана пред саму свадбу, окупљања су интензивнија. Организује се печење прасади и јагњади као посебан догађај. Ноћ пред саму свадбу, у дому младожење на момачко вече долази пуно гостију, док млада такође организује пријем.

Сам дан свадбе, иако напоран и прожет бројним обавезама, обилује весељем, музиком и љубављу. Младожењина породица приређује доручак за сватове, затим одлазе по младу њеној кући, где се могу задржати и послужити. Након тога колона аутомобила одлази у цркву на склапање црквеног брака. Потом се сви заједно враћају у младожењину кућу, где следе бројни обичаји – бацање сита на крој, дизање накоњчета, игле и вуна, преношење преко прага, слатко и мед, седање у крило свекрви, хлеб и вино итд.

Сватови затим одлазе у ресторан, а младенци на фотографисање. Свечани ручкови обично почињу од 16 до 18 часова и традиционални су по својој садржини. После неког времена, младенци долазе и склапају општински брак са матичарем. И тада почиње ТРАДИЦИОНАЛНА СРПСКА СВАДБА.

Склапање брака између двоје људи диван је чин, јер настају нове породице и деца. Поштовање обичаја, онаквих какви заиста јесу, веома је вредно, јер се тиме одржава и чува дух нашег народа. Али у савременом друштву, које је хиперактивно и незаустављиво брзо и финансијски на ивици сиромаштва, приређивање једног догађаја као што је описан, изузетно је стресно и напорно.

Овај преглед није критика нити жеља да се било шта омаловажи, већ једна реална ситуација у нашој земљи и писан је од стране етнолога, који се по струци бави обичајима и традицијом, желећи да се они, ако се већ поштују, поштују онакви какви заиста јесу.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

<�а хреф="хттп://ввв.исербиа.рс/филе/Одрицање_од_одговорности_вик.пдф" таргет="_бланк">Одрицање од одговорности