Tweet
Kada ste poslednji put pročitali neku pesmu? Sećate li se Šantićeve Emine, Zmajevih Đulića, Rakićevih iskrenih, ponosnih ili očajnih pesama?

Autor: Jovana Branković

Marko Baroš, dvadesetčetvorogodišnjak iz Beograda, jeste dečko kome su stihovi svakodnevica. On je član Književnog kluba Čukarica i Književne omladine Srbije. Trenutno čeka objavljivanje svoje prve zbirke poezije “ Razmišljanja jednog srca”. Markove pesme su pesme o ljubavi, životu, mladosti, o svemu onome što nas okružuje, jer, kako kaže, inspiraciju vidi u običnim stvarima koje vidi i oseća srcem. Za svoje pesme kaže da su jednostavne ako ih čitamo površno, a da u stihovima možemo pronaći sebe ako ih sagledamo temeljnije. Markovi stihovi će vas podsetiti na prve ljubavi, na prave ljubavi, razočaranja, na trenutke najveće sreće, ali i najvećeg bola i besa.

Otkud ljubav prema poeziji?
Teško je odrediti onaj prvi moment kada se ta ljubav rodila. Ako bih ga tražio, verujem da bih ga pronašao negde u pubertetu, kada sam sebe tražio kao ličnost. Ljubav prema poeziji je, u mom slučaju, dakle, proistekla iz traženja sebe. Vrlo brzo nakon prvih stihova shvatio sam da sam pronašao „ogledalo“ u koje mogu zaviriti i posmatrati sebe drugačijeg. Poezija donosi radost i mir samo onda kada nastane iz čiste ljubavi prema pojavama koje nas okružuju.

Koji stihovi tvoje pesme te opisuju?
Opisuju me svi, ali i nijedan. Nastajali su u različitim krajnostima moje tuge, zaljubenosti, ljutnje, oni su moji u trenutku stvaranja, kasnije postaju samo uspomena mojih emocija. Volim pustiti da ih prekrije prašina i onda se vratiti njima, posmatrajuci ih iz novog ugla, obasjavajući ih novim svetlom. Često tada postavim sebi pitanje: “Da li sam to ja?“ . Ne tražim od stihova da me opišu, već da sačuvaju ono što sam bio. Uopšte, mislim da je svako stvaralaštvo vid stvaranja za budućnost, ali je istovremeno i trenutak istorije koju umetnik ovekoveči da je ne bi nikada izgubio.

Imaš li životni moto?
Imam, stvorio sam ga sam i planiram da se vodim njime kroz život. „Budi ponosan na svaki novi korak, on je tvoja volja, on je tvoj novi udah“. Uspeh se gradi iz strpljivih koraka, ako su suviše krupni, saplićemo se i padamo, ako su suviše sitni i spori, zakasnićemo. Zato se i ponosim, a preporučujem i svima da izgrade u sebi to osecanje ponosa, svakim malim uspehom koji mi donosi sigurnost i pojačava veru u sebe.

Gde pronalaziš inspiraciju?
Ona se može pronaći svuda, u pogledima ljudi, u rečima, u društevnim pojavama… Ipak, sve to se u mom slucaju moze smestiti u jednu kutiju bola. Dogodi se poneki izlet u svet radosti, kada stihovi prosto lete po papiru, ali uglavnom slova nastaju polako, jer u svako od njih želim utkati momenat sopstvene bolnosti. Širok je opus bola o kojem govorim, uglavnom se kreće između sveta ljubav i sveta surove realnosti. Kada ga tražim u ovom prvom, onda je on na međi gde nastaju ostavljena srca koja traže razumevanje, odatle i naziv moje prve zbirke “Razmišljanja jednog srca“, jer upravo želim razmišljati srcem kada je ljubav u pitanju. U njemu leži ključ većine mojih stihova. Međutim, pomenuh svet surove realnosti, on je neizbežan. Prejaka je potreba u meni da osudim takav svet, te stoga me lako bes inspiriše za pisanje tih, da ih tako nazovem, društveno alegorijskih pesama.

Da li misliš da su tvoje pesme beg u neki lepši i bolji svet?
Mnogi će reći da je svaka umetnost bekstvo od stvarnosti, usaglašavajući se sa tim samo ću dodati da je mogućnost povremenog bekstva u svet reči, stihova, slika nešto najlepše što čovek može sebi priuštiti. Moja poezija jeste bekstvo od nečega, ali ne od sveta. Moram ostati u njemu da bih ga razumeo. Ja samo idem na povremene izlete u sopstevnu unutrašnjost, tražeći tamo odgovore za izgradju sebe u stvarnom svetu. Najradije bih rekao da je moja poezija posmatranje sebe u obrnutom portretu. Ne želim se usuditi i pomisliti šta bi budući čitaoci mogli osetiti zavirujući u taj moj svet, koji sam, moram priznati, dugo skrivao, ali im mogu poručiti da čitaju srcem.

Da li misliš da mladi dovoljno čitaju?
Ovde dajem nedvosmislen odgovor, koji glasi ne. Iskreno, ne osuđujem ih. Previše se ozbiljno štivo namece tinejdžerima. Vi možete čitati Andrića u srednjoj skoli, ali shvatićete ga istinski tek kroz život. Nažalost, tu se odlazi u drugu krajnost, da naše tržište preplavljaju nekvalitetni romani. Mladi, koji su zasitili svoj mozak pre vemena ozbiljnim delima, a sve zarad ocene u dnevniku, kasnije ako i žele čitati, okreću se tim lošim štivima da “odmore mozak“ , a ja to ne smatram čitanjem. Ako želimo da mladi čitaju, moramo kao drustvo pronaći način da im usadimo ljubav prema knjizi, nenasilno, nenametljivo. Svestan sam da je ovo utopijsko razmšljanje u zemlji kojoj je kultura na poslednjem mestu, ali verujem da su promene moguće onda kada krenu iz porodice. Mladi sada ne čitaju, ali kada u starijima vide dobre primere, ostaje nada da ce početi to da rade, ponavljam, samo onda kada ih ne prisiljavamo na to.

Kome će biti namenjena tvoja zbirka pesama?
Moja zbirka pesama će biti namenjena svima koji umeju gledati na svet ne samo očima racia, vec očima sopstvenog dečijeg duha koji su jos sačuvali u sebi, ljudima koji umeju maštati i lutati po sopstvnom biću. Ako ste ikada voleli, bili ostavljeni, maštali o onima koje nikada nećete imati, onda je moja zbirka namenjena vama.

Ko su ti književni uzori?
Nemam nikoga konkretno, to su svi sa kojima se mogu poistovetiti tokom pisanja pesama. Šanticeva patnja za Eminom, Jesenjinova žal za rodnim krajem, Dučičevo rodoljublje, Puškinovo "seciranje" drustvenog polusveta i mnogi drugi knjizevni stvaraoci i njihova dela jesu moji uzori.

Kakvi su ti planovi za budućnost?
Mnogi planovi se kuju u mojim mislima. Želim pokušati da ostvarim uspehe na razlicitim poljima, prvenstvno radnom i obrazovnom, ali tamo idem korak po korak. Za sada, želim da radim ono što volim i uživam u svakom trenutku.


***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari