Тражим од стихова да сачувају оно што сам био!

Autor: Јована Бранковић

Марко Барош, двадесетчетворогодишњак из Београда, јесте дечко коме су стихови свакодневица. Он је члан Књижевног клуба Чукарица и Књижевне омладине Србије. Тренутно чека објављивање своје прве збирке поезије “ Размишљања једног срца”. Маркове песме су песме о љубави, животу, младости, о свему ономе што нас окружује, јер, како каже, инспирацију види у обичним стварима које види и осећа срцем. За своје песме каже да су једноставне ако их читамо површно, а да у стиховима можемо пронаћи себе ако их сагледамо темељније. Маркови стихови ће вас подсетити на прве љубави, на праве љубави, разочарања, на тренутке највеће среће, али и највећег бола и беса.

Откуд љубав према поезији?
Тешко је одредити онај први момент када се та љубав родила. Ако бих га тражио, верујем да бих га пронашао негде у пубертету, када сам себе тражио као личност. Љубав према поезији је, у мом случају, дакле, проистекла из тражења себе. Врло брзо након првих стихова схватио сам да сам пронашао „огледало“ у које могу завирити и посматрати себе другачијег. Поезија доноси радост и мир само онда када настане из чисте љубави према појавама које нас окружују.

Који стихови твоје песме те описују?
Описују ме сви, али и ниједан. Настајали су у различитим крајностима моје туге, заљубености, љутње, они су моји у тренутку стварања, касније постају само успомена мојих емоција. Волим пустити да их прекрије прашина и онда се вратити њима, посматрајуци их из новог угла, обасјавајући их новим светлом. Често тада поставим себи питање: “Да ли сам то ја?“ . Не тражим од стихова да ме опишу, већ да сачувају оно што сам био. Уопште, мислим да је свако стваралаштво вид стварања за будућност, али је истовремено и тренутак историје коју уметник овековечи да је не би никада изгубио.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с15.постимг.орг/91х7т5xуј/Јована_Бранковиц_март_1.јпг" />

Имаш ли животни мото?
Имам, створио сам га сам и планирам да се водим њиме кроз живот. „Буди поносан на сваки нови корак, он је твоја воља, он је твој нови удах“. Успех се гради из стрпљивих корака, ако су сувише крупни, саплићемо се и падамо, ако су сувише ситни и спори, закаснићемо. Зато се и поносим, а препоручујем и свима да изграде у себи то осецање поноса, сваким малим успехом који ми доноси сигурност и појачава веру у себе.

Где проналазиш инспирацију?
Она се може пронаћи свуда, у погледима људи, у речима, у друштевним појавама… Ипак, све то се у мом слуцају мозе сместити у једну кутију бола. Догоди се понеки излет у свет радости, када стихови просто лете по папиру, али углавном слова настају полако, јер у свако од њих желим уткати моменат сопствене болности. Широк је опус бола о којем говорим, углавном се креће између света љубав и света сурове реалности. Када га тражим у овом првом, онда је он на међи где настају остављена срца која траже разумевање, одатле и назив моје прве збирке “Размишљања једног срца“, јер управо желим размишљати срцем када је љубав у питању. У њему лежи кључ већине мојих стихова. Међутим, поменух свет сурове реалности, он је неизбежан. Прејака је потреба у мени да осудим такав свет, те стога ме лако бес инспирише за писање тих, да их тако назовем, друштвено алегоријских песама.

Да ли мислиш да су твоје песме бег у неки лепши и бољи свет?
Многи ће рећи да је свака уметност бекство од стварности, усаглашавајући се са тим само ћу додати да је могућност повременог бекства у свет речи, стихова, слика нешто најлепше што човек може себи приуштити. Моја поезија јесте бекство од нечега, али не од света. Морам остати у њему да бих га разумео. Ја само идем на повремене излете у сопстевну унутрашњост, тражећи тамо одговоре за изградју себе у стварном свету. Најрадије бих рекао да је моја поезија посматрање себе у обрнутом портрету. Не желим се усудити и помислити шта би будући читаоци могли осетити завирујући у тај мој свет, који сам, морам признати, дуго скривао, али им могу поручити да читају срцем.

Да ли мислиш да млади довољно читају?
Овде дајем недвосмислен одговор, који гласи не. Искрено, не осуђујем их. Превише се озбиљно штиво намеце тинејџерима. Ви можете читати Андрића у средњој сколи, али схватићете га истински тек кроз живот. Нажалост, ту се одлази у другу крајност, да наше тржиште преплављају неквалитетни романи. Млади, који су заситили свој мозак пре вемена озбиљним делима, а све зарад оцене у дневнику, касније ако и желе читати, окрећу се тим лошим штивима да “одморе мозак“ , а ја то не сматрам читањем. Ако желимо да млади читају, морамо као друство пронаћи начин да им усадимо љубав према књизи, ненасилно, ненаметљиво. Свестан сам да је ово утопијско размшљање у земљи којој је култура на последњем месту, али верујем да су промене могуће онда када крену из породице. Млади сада не читају, али када у старијима виде добре примере, остаје нада да це почети то да раде, понављам, само онда када их не присиљавамо на то.

Коме ће бити намењена твоја збирка песама?
Моја збирка песама ће бити намењена свима који умеју гледати на свет не само очима рациа, вец очима сопственог дечијег духа који су јос сачували у себи, људима који умеју маштати и лутати по сопствном бићу. Ако сте икада волели, били остављени, маштали о онима које никада нећете имати, онда је моја збирка намењена вама.

Ко су ти књижевни узори?
Немам никога конкретно, то су сви са којима се могу поистоветити током писања песама. Шантицева патња за Емином, Јесењинова жал за родним крајем, Дучичево родољубље, Пушкиново "сецирање" друственог полусвета и многи други књизевни ствараоци и њихова дела јесу моји узори.

Какви су ти планови за будућност?
Многи планови се кују у мојим мислима. Желим покушати да остварим успехе на разлицитим пољима, првенствно радном и образовном, али тамо идем корак по корак. За сада, желим да радим оно што волим и уживам у сваком тренутку.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti