Tweet
Vladimir Bulović, profesor na Univerzitetu u Masačusetsu i osnivač tri start-up kompanija, tvrdi da su značajna otkrića u nanotehnologiji i solarnoj energiji tek na početku.

FOTO: 2011 Massachusetts Institute of Technology

Preveo: Milan Novaković

Ako biste bili u prilici da učite o otkrićima od jednog preduzetnika, kome pripadaju 85 patenata i koji je suosnivač tri prosperitetne kompanije sa 200 zaposlenih radnika koji se bave nanotehnologijom, ovakvu šansu nikako ne biste propustili. Naročito ako je u pitanju preduzetnik koji je usput i profesor na Univerzitetu u Masačusetsu.

Zbog svega prethodno navedenog, bio sam oran da čujem šta ovaj renomirani preduzetnik ima da poruči u svom uvodnom izlaganju nazvanom „Redefinisane inovacije“. Održao je svoj govor na Dan Inovacija 2015, godišnjem skupu koji je organizovan od strane Kembridž Konsultanata, bostonske firme koja se bavi dizajnom, inovacijama i razvojem proizvoda.

Bulović je opravdao očekivanja publike. Predstavljamo vam tri velike ideje na koje je on stavio poseban akcenat, gde je koristio primere iz svoje lične karijere i svog svakodnevnog rada na univerzitetu.

1. Solarna energija će imati sve više uticaja na čovečanstvo.


FOTO: Srbija danas

Jedna od Bulovićevih start-up kompanija, Ubiqutious Energy, radi na transparentnoj solarnoj energiji koju možete koristiti na bilo kojoj površini. Prostije rečeno, kompanija pravi folije namenjene ekranima raznih mobilnih uređaja. „Ne biste morali uopšte da ih punite“, rekao je Bulović. Razlog tome? Folije bi u tom slučaju zadržale određenu količinu solarne energije i okolnog svetla koja bi maltene omogućila beskonačnu količinu telefonske energije, tj. telefon se ne bi praznio.

Ova tehnologija, koja pripada polju solarne fotonaponske energije, takođe ima sposobnost da napaja čitave zgrade, ako bi se folije nalepile na prozore zgrada. To bi dodatno omogućilo napajanje vaših slušnih aparata, kao i vaših naočara.

2. Start-up kompanije će uvek imati šansu u hardver industriji.

„Potrebna je decenija kako bi se izumela neka nova hardver tehnologija“, kaže Bulović. U nekim slučajevima čak i duže. Ukazao je na razne primere poput rajsferšlusa, velkroa, mikroskopa, i OLED ekrana na Samsung Galaxy telefonima. U pojedinačnom slučaju, hardver inovacija se našla u rukama kupaca ili korisnika 10 ili više godina nakon njegon nastanka. Ziploc torba je još jedan u nizu primera.

Zašto je velikim izumima potrebno toliko vremena da izađu na tržište? Jedna stvar je sigurna, a to je da hardver tehnologija naime zahteva proizvodnju realnih objekata. Ako su ti objekti od velike važnosti, onda proizvođač ne pravi samo objekat: Često proizvođač treba da napravi i mašine koje će praviti sami objekat. Naročito ako je objekat bona fide, revolucionarno delo nanotehnologije.

Za razliku od toga, možete napraviti, testirati, lansirati i prodati neku novu softver aplikaciju u periodu od šest meseci. U slučaju hardver tehnologije, sam početak pravljenja i testiranja predstavljaju jedan značajan i veoma skup izazov.

Kada je prodaja u pitanju, hardver inovatori se suočavaju sa istim problemima sa kojima se suočavaju oni koji prvi put vide neki projekat - oni uglavnom posežu za novim metodama. Hipotetički rečeno, treba da prodate providne solarne fotonaponske folije za potrebe poslovne zgrade. Kome biste ih, zapravo, prodali? Vlasniku zgrade? Zakupcima? Ugovoračima? Arhitektama?

Verovatno svima njima, a to nije jednostavno.

Uzimajući u obzir realnu sliku, Bulović navodi da će prilika za hardver start-up kompanije uvek biti. Za kompanije sa baš najboljom poslovnom politikom, ulaganje u sporo isplative hardver inovacije neće nikada izgledati primamljivo na tržištu brzo isplativih softvera. Teži deo celog ovog procesa je održati start-up kompaniju dovoljno dugo da ideja postane proizvod.

3. Buduće inovacije neće dolaziti samo iz privatnog sektora.

Velike kompanije se bore sa pritiskom da dostignu određene cifre svakog meseca. Njihovi budžeti za inovacije ili istraživanja i razvoj se već nalaze pod znakom pitanja – i često je teško da novac namenjen inovacijama prođe kontrolu računovođa. To je razlog zašto mnoge velike kompanije pribegavaju gomilanju kapitala kako bi kupovale gotove proizvode.

Partnerstvo za intelektualnu svojinu sa univerzitetima je jedan od mogućih rešenja kako da velike kompanije imaju pristup bitnim istraživanjima, a da ne narušavaju svoju poslovnu politiku.

„Univerziteti su odlični kada su u pitanju stvari koje su nebitne“, kaže Bulović. „Mi možemo da rešimo bilo koji problem. Jedino ne znamo koji su problemi (relevantni)“.

Drugim rečima, Bulović veruje da partnerstvo na relaciji univerzitet-korporacije može da posluži kao kreativno ograničenje školskom preduzetničkom ekosistemu. To može pomoći školama da njihovi interesantni izumi dobiju globalne razmere – proizvodi koji bi imali značajan uticaj na tržište, iako su nekoliko decenija daleko od izumljenja.

IZVOR: Inc.

Šta zračiš, to privlačiš.

***

Pročitajte i:

Zašto se ljudi smeju?
Sedam zastrašujućih istorijskih ličnosti
Kako održati pažnju na predavanjima?

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI