Autor: Marko Mirković
FOTO: facebook/Jović.M,
Čarobna zimska noć, hladno, sneg polako pada pomešano sa kišom, a malo kasnije i suv, rastvara se pri tlu i nestaje. Ispred niškog Narodnog pozorišta bio je red ljudi koji stoje i čekaju da se otvore vrata pozorišta. Svi su nekako radosni, nema nervoze. Oni koji nisu ranije kupili karte, opušteno na blagajni kupuju. Primećujemo da ima mnogo studenata i studentkinja koji su izdvojili vreme da dođu u pozorište. A kako i ne bi kada se večeras ponovo reprizira predstava “Mesec dana na selu”, Ivana Turgenjeva, koja je premijerno izvedena na sceni u Nišu, u maju, 2012. godine, a u režiji Sergeja Morozova, uglednog i talentovanog reditelja iz Rusije.
FOTO: narodnopozoristenis.rs
Morozov je pre premijere rekao da su mu se dopali glumci niškog Narodnog pozorišta i da je zato rešio da svoj umetnički trud uloži baš u tom gradu. Vidi se da nije pogrešio. Očaravajuće je koliko je ansambl uigran, i koliko strasno mogu da prikažu scene, kao da su i sami živeli u vreme kada je Turgenjev stvarao, ili je to samo moć nesvakidašnje scenografije, koja se u ruskom stilu, bukvalno vrti, dok se u pozadini čuju čarobni ruski zvuci u duhu Čajkovskog. I za taj deo zaslužni su gosti iz Rusije. Scenografiju i kostime je uradila Irina Zajcova, dok je muziku komponovao Grigorij Gobernik. Naravno za ostale detalje pobrinula se tehnička ekipa pozorišta u Nišu, velika grupa imena, koju ne bismo mogli da nabrojimo ni na tri strane.
FOTO: nopozoristenis.rs
A na sceni, ruska bajka
Nakon nekog vremena, otvorila su se vrata. Posle pregledane karte, svi su ušli u prostranu prostoriju, seli na svoje, unapred, kartom utvrđeno mesto i gledali u čarobnu scenografiju, kao da su ušli u dvorište neke plemićke ruske porodice. Oko predmeta na sceni, vio se gusti dim da predstavi oblake i neizvesnost. Zanimljiva ideja.
Vrlo brzo, sasvim spontano, nismo ni primetili kada su se svetla ugasila, na sceni je izašao par glumaca. To su sluge na imanju Arkadija Sergejeviča Islajeva, Kaća (Maja Banković) i Matvej (Marko Marković). Ubrzo se na sceni pojavljuju svi glumci, tek da nam zagolicaju maštu o tome šta će se dalje dogoditi.
Priča, inače, prati život u jednoj ruskoj porodici, na imanju Arkadija Sergejeviča Islajeva (Miroslav Jović) i Natalije Petrovne (Snežana Petrović), njegove supruge. Njihov, čini se, idiličan život poremetiće dolazak mladog učitelja za njihovog sina Kolju (Jakov Vujović), Alekseja Nikolajeviča Beljajeva (Danilo Petrović). U njega će se zaljubiti Natalija Petrovna, iako će to kriti, ali i njena štićenica Vera (Katarina Arsić). Ako još dodamo da se u njihovoj kući nalazi Arkadijev prijatelj Rakitin (Aleksandar Krstić) koji je, takođe zaljubljen u Nataliju, ženu svoga prijatelja, dobijamo pravi ljubavni zaplet, u stilu velikana ruske književnosti.
FOTO: narodnopozoristenis.rs
Šta će odlučiti Beljajev?
Ali, još ostaje da vidimo za koga će se odlučiti Beljajev, da li više voli Veru ili Nataliju. Veru odmah odbija, ali ni njegova ljubav prema Nataliji nije ljubav muškarca prema ženi. U njoj vidi, čini se, majku koja mu je u životu nedostajala. Priča je povremeno prožeta komičnim situacijama između guvernante Lizavete Bogdanovne (Zorice Damjanović) i lekara Ignjatija Iljiča Špigeljskog (Dejan Cicmilović), kao i između lekara i njegovog starog prijatelja, koji želi da isprosi Veru, Boljšincova ( Risto Bukvić).
Iako se kod Šekspira, uglavnom, ovakvi zapleti tragično završavaju, ovde se sve završava tamo gde je i počelo. Posle mesec dana na selu i Rakitin i Beljajev, moraju da otputuju i ostave Nataliju. Iako im je teško, oni to čine. Još mnogo toga se događalo između redova, ali dođite u Niš i pogledajte predstavu, jer prepričavanje nema neku svrhu. Takvo vrhunsko delo i nepresušni talenat Niških glumaca treba doživeti.
FOTO: narodnopozoristenis.rs
Na kraju, pitali smo jednu studentkinju master studija na Filozofskom fakultetu da podeli utiske o predstavi sa našim čitaocima:
Realna priča o potrazi za ljubavlju, čistom i iskrenom, onom koja ispunjava biće, dubokoj, pravoj, iskonskoj i pustoši koju ostavlja za sobom kad nestane. Natalija Petrovna se “ponovo rađa”, živi, voli, kada u njen život uđe mladi učitelj, ali isto tako zna da je ova ljubav nemoguća i društveno neprihvatljiva. Društvene stege onog vremena ubijaju ljubav i ruše snove svih onih u kojima i dalje tinja nada. Ostaje im samo praznina, kaže studenkinja za iSerbia koja je izvukla važnu poentu iz ove priče.
Reditelj je, svakako, imao dublju nameru. Vešto koristeći talenat glumaca, želeo je da prikaže ljubav kao takvu, nešto uzvišeno, jer kao što je neko jednom rekao: što ne boli nije ljubav, ali i bez nje, čovek ne postoji.
Marko, večiti borac za kreativnu slobodu reči i folklorne tradicije.
***
Ovaj tekst je nastao našom akcijom da mladi postanu dopisnici iz svog kraja. Ukoliko želiš da i ti budeš deo našeg mladog tima i pišeš o događajima i uspesima svojih mladih sugrađana, prijavi se popunjavanjem ovog kratkog formulara. Važni su nam isključivo tvoj entuzijazam i želja da se proširi glas omladine iz svih krajeva! Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih dopisnika vrši se do svakog prvog dana u mesecu
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
