Називају га филозофом блуда и апсолутног зла, некима је прва асоцијација нешто болесно, другима омиљени писац.
Autor: Слободанка Берић
ФОТО: IMDb, Джефри Раш као Де Сад
Свакодневно читамо о разноразним перверзијама, серијским убицама, канибалима, педофилима, терористима - а један од најчувенијих претеча свих најмонструознијих злодела у теоријском смислу свакако је Маркиз де Сад. Називају га филозофом блуда и апсолутног зла, некима је прва асоцијација нешто болесно, другима омиљени писац. Где је истина? Зашто је опстао његов лик и дело?
Де Сад није измислио садизам, само је имао ту част да пропагирајући га по њему буде насловљен један облик перверзног сексуалног понашања. Живећи у 18. веку, по повратку из рата, био је иницијатор низа скандала који су га коштали слободе. Највећи део живота провео је по затворима и лудницама, а један од најранијих тумача његовог дела Иван Блох, сексолог, тврди да Де Сад није био луд.
У каснијим вековима, Де Садово дело је рехабилитовано и он се чак читао као филозоф апсолутне слободе.
Де Сад је веровао да човек треба да се потпуно препусти свим својим нагонима укључујући и онај убилачки. Пошто је природа бездушна и зла, такав треба да буде и човек - закључио је он. Црква лаже и ствара фрустриране појединце присиљавајући их да живе противно својој правој природи. А права природа, по Де Саду, не познаје границе. Де Сад је, критикујући донекле оправдане стеге, у којима су живели људи 18. века, међутим, отишао потпуно у другу крајност допуштајући апсолутно све. Код њега нема никаквог дуализма, само материјализам. Он потпуно искључује постојање било каквих позитивних емоција ( па чак и родитељских), по његовој теорији човек живи само за себе и своја задовољства на рачун патње оног другог.
Своју филозофију Де Сад је испробао и у пракси: намамио је у свој дом једну бескућницу (афера Келер) под изговором да ће јој дати посао служавке, завезао је и бичевао. Затим јој је на ране ставио лековити балзам. Ово је само први од низа Де Садових скандала који је платио затвором... Један од њих су и оргије са проституткама којима је поделио неке таблете као афродизијак, да би на крају био оптужен за покушај тровања.
Де Садови романи шокирали су и згражавали тадашњу јавност, а ефекат није ништа другачији ни данас.
Оргије у његовим романима су само полазна тачка, завршетак је увек злочин.
Убијање жена, деце, инцест, абортус, хомосексуалност, содомија, педофилија, некрофилија, лезбејство, најстрашнија мучења, касапљења жртви, белешке о томе како повредити другог, уживање у злу и крви стална су тематика маркизових књига.
У филму “Quills” из 2000. (преведен као “Отровно перо Маркиза де Сада“) главни јунак (у извођењу Джефрија Раша) славни садиста Де Сад је приказан као појединац лишен слободе који не може да живи без писања. Кад остане без пера, (и осталог прибора) користи сопствену крв да би писао и даље, и пише по себи и својој одећи. На крају умире у стилу ликова које је сам стварао – у најгорим мукама.
Одговор на питање зашто је Де Сад „преживео“ до дана данашњег налази се можда у чињеници да мрачна страна постоји у сваком човеку, као и ниски нагони, жеља за доминацијом, влашћу, моћи... Ипак, његова перцепција света превазилази границе нормалног.
Као аутор, Де Сад је активна рука зла које без милости уништава све пред собом.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
_thumb1.jpg)
