.jpg)
Autor: Mihailo Vulović
Hana, prošlo je skoro pet godina od kada si završila Glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu. Da li možeš da nam kažeš zbog čega si izabrala ovaj poseban i veoma trnoviti poziv?
Sa ove distance ne znam zbog čega. Prosto je to bila jedina opcija. Mislim da u čoveku često postoji neki usađeni poriv koji ne mora tražiti razloge za svoje postojanje, niti nuditi objašnjenja. Tako je valjda bilo i sa mnom i sa izborom ove profesije. Čovek može biti poštovalac ili ljubitelj filma, pozorišta ili bilo kog drugog oblika umetničkog izražavanja i da nema poriv da bude i direktan učesnik. Ja nekako nisam mogla samo da se divim sa strane.
Šta se sve do sada ispunilo, šta nije, a šta i dalje čekaš u svojoj mladoj glumačkoj karejeri?
U svojoj mladoj glumačkoj karijeri, kako kažete, stigla sam dotle da na ovo pitanje ne mogu da odgovorim niti kao optimista, niti kao pesimista. Živimo jedno ratno stanje, potpunog sunovrata kulture u kome je imati očekivanja idiotizam, a osvrtanje na prošlost živi pesak anegdota i mitologije boljeg vremena, koje, da izvinete, nama danas ne znači mnogo. U tom i takvom vremenu, verujem u gerilu, u mladost, u ideale, u okupljanje istomišljenika, kreativne razmene i u duhovni otpor restrikcijama. Mislim da takvo napajanje i osvajanje vremena koje se u nama menja može povratiti revoluciju kao postojeću kategoriju.
Dilpomirala si u klasi Nebojše Dugalića. Kako bi opisala svoje studentsko iskustvo u radu kroz četiri godine školavanja sa našim glumačkim velikanom?
Teško je da se te četiri godine smeste u nekakav pasus, taj rad obuhvata toliko različitih segmenata ne samo moje profesije, nego i života, da ja uvek strepim od toga da sve to smestim u siže. Zahvalnost koju mu dugujem takođe ne umem da artikulišem, ali ono što mogu da kažem je da sam tamo imala priliku da slobodno istražujem i saznajem, otkrivam prostore, koji su i dalje nepregledni, učim o sebi, o svetu, o filmu, literaturi, o vremenu, istini, skrivanjima, o ljubavi, o bolovima i još mnogo čemu. E sad, da li to što je načeto ima svoje uporište, odnosno poligone, za dalji istraživački rad van studija, u realnosti profesije? To je već pitanje koje mi niste postavili.
Uskoro će se na našim platnima pojaviti novi dugometražni igrani film “Neposlušni”, naše mlade rediteljke Mine Đukić. Do sada je film premijerno prikazan na filmskom festivalu u Sandensu (SAD). Koliko si ti, a koliko je publika zadovoljna ovim filmom?
Ne merim stvari odavno zadovoljenjima, jer su ona ili kratkotrajna, ili izostanu, ali u svakom slučaju nisu parametar celovitosti nekog rada. Srećna sam što mi se taj rad desio i verujem da je to bio jedan od najozbiljnijih, ili najzahtevnijih koje sam iskusila, mada sam imala tu sreću da nijedan rad u svojoj karijeri ne doživljavam kao manje ozbiljan ili važan. Uglavnom sam pred sobom imala velike zadatke. Nesreća je samo u tome što je nemoguće održati takav kontinuitet. Neposlušni su posvećenje bez kompromisa, bez formalnosti, ljubavni ulog u nešto sto smatram da je film pomalo i to ne samo kod nas zaboravio kao temu. Ljude.
Svesni smo kakva je situacija sa kulturnom scenom u Srbiji. Da li pored svih okolnosti u pozorištu i kinematografiji, ipak za sebe pronalaziš neku malu iskru optimizma da budeš istrajna i strpljiva u svojoj profesiji?
Prva stvar na koju pomislim su moji studenti. Veliki broj mojih prijatelja i kolega sa kojima čeznem da radim. Toliko divnih napisanih reči. Imam mnogo razloga za strpljenje. Samo je pitanje jesu li svi oni samo deo mog urođenog idealizma, ili za te razloge postoji i stvarnost koja će ih podržati?
Kakvi su tvoji trenutni planovi? Da li telefon bruji od poziva i sms poruka sa ponudama za nove uloge?
Planove nemam, telefon mi služi uglavnom za ljubavne peripetije, što i nije tako rđavo. Pre će mi neko izgleda ponuditi brak nego ulogu. U pauzama egzistencijalizma zvanog struja, kirija, presipanje iz šupljeg u prazno, ponadam se da ipak ima sve nekog smisla. Verujem, smejem se, posrnem i tako u krug. Što bi rekao jedan moj kolega: život? duhovit tip.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
