Tweet
Studenti često dolaze u situaciju kada uvide da im je preostalo nekoliko dana do ispita, a još uvek nisu ni počeli da ga spremaju. Određen broj studenata koristi raznovrsne metode kako bi što brže savladali nagomilano gradivo. Često odlučuju da provode noći uz knjigu. U ovom tekstu ćete saznati kako „noćno učenje“ utiče na naš mozak i telo.

Autor: Marija Planić

FOTO: Index HR

Većina studenata preferira učenje noću. Tada je manja buka koja može da utiče na njihovu koncentraciju. Naravno, dobar broj studenata uči u pre podnevnim satima, jer smatraju da su tada najodmorniji, da im je koncentracija na najvišem nivou, pa samim tim su najproduktivniji u tom delu dana.

Na sajtu Docsity piše da je ujutru, nakon buđenja, naše telo odmorno i da smo tada opušteniji. Nakon odmora (sna) sve tenzije koje smo osećali prethodnog dana su manje i naš mozak je spreman za prikupljanje novih informacija. Sa druge strane, „noćno učenje" ume da bude stresno za one koji nisu navikli na takav pristup. Kod noćnog učenja, stvari koje su se događale tokom dana mogu da nas ometaju.

Faze u procesu učenja

Veza između učenja i sna je mnogo važna. Prema stručnjacima sa odseka za medicinu sa Harvarda, san je veoma važan činilac u samom procesu učenja i prelaska informacije iz kratkoročne memorije u dugoročnu. Tri faze u procesu učenja su usvajanje, utvrđivanje i podsećanje. Nakon samog usvajanja određene informacije, sledi faza utvrđivanja tokom koje se ojačavaju veze u mozgu, što direktno vodi do utvrđivanja određene informacije kao upamćene.

Nedostatak sna utiče na sva tri procesa učenja. Usvajanje novih informacija prilikom učenja, ali i prisećanje ranije naučenog je otežano nakon neprospavane noći. Ipak, najveća posledica nedostatka sna je nemogućnost utvrđivanja informacije i ojačavanja sinapsi, zbog toga što se taj proces odvija upravo tokom sna. Međutim, sigurno je da se san može nadoknaditi u predstojećim danima, ali ono što se javlja kao opasnost je postepeno zaboravljanje onoga što je naučeno prethodnog dana, kao i umanjena mogućnost podsećanja. Stoga se preporučuje da se izdvoji vreme za spavanje i da se san ne posmatra kao gubljenje vremena, već kao podstrek za bolje i dugoročno pamćenje, navodi Dejana Koldžić na sajtu Studentski život.

Čest nedostatak sna tokom četiri godine studija (ili duže), može imati drastične dugoročne posledice i prouzrokovati početak ciklusa degradacije pamćenja, piše The Guardian.

FOTO: Morcan Books & Films

Anksioznost i bipolarna depresija

Profesorka sna sa medicine u Bostonu, Suzan Redlajn (Susan Redline), pronašla je vezu između nedostatka sna i pojave neuropsihijatrijskih poremećaja kao što su anksioznost i bipolarna depresija.

Takođe, ukoliko ne spavamo noću ili ukoliko kasno ležemo, može uticati na naš pritisak, što može dovesti do povećanja rizika od pojave bolesti srca i raka. Međutim, nedavna istraživanja na Harvardu i Berkliju su otkrila veoma opasan neželjeni efekat nespavanja – kratkoročnu euforiju.

Dopamin, iz kojeg se sintetišu adrenalin i noradrenalin, pokreće proces pod nazivom „Mezolimbički put“. To je neuralno kolo koje kontroliše zadovoljstvo i nagradu. Viši nivo dopamina, koji proizilazi iz neprospavane noći, može dovesti do osećaja veće motivacije i pozitivnosti.

Iako ovo deluje primamljivo, to je u stvari mnogo loše, ne samo zbog toga što su ova osećanja kratkotrajna, nego i zato što povišeni dopamin može podsticati zavisnost i impulsivno ponašanje. Delovi mozga koji su odgovorni za planiranje i donošenje odluka su jednostavno ugašeni ukoliko ne spavamo, što znači da smo skloni da budemo preterano optimistični i voljni da preuzmemo rizik.

Neka istraživanja pokazuju da Mezolimbički put može dovesti i do trajnog oštećenja mozga. To se dešava zbog sposobnosti mozga da se prilagodi novim situacijama. Kada je primoran da često ili redovno radi u drugom stanju, naš mozak se trajno menja i prilagođava.

Možda će vam biti teško da se naviknete da se probudite rano ujutru, ali ukoliko znate svoj cilj i željno iščekujete posao nakon završenog fakulteta, ovo vam neće predstavljati veliki problem. U tom slučaju mora postojati kompromis između spavanja i učenja. Dok ne steknete rutinu i naviku da ustajete ranije, biće vam teško, ali će sa vremenom ići sve lakše, a rezultat toga će biti održavanje koncentracije.


IZVOR: Studentski život / The Guardian / Docsity

Marija je zaljubljenik u pozorište, koja kroz svaku svoju ulogu pokušava, najpre da razume postupke ljudi u pojedinim situacijama, a potom da svoje saznanje prenese na gledaoce.

***

Uključi se! Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za studente gde mogu da pišu i informišu se o onim temama koje smatraju važnim. Ukoliko želiš da i ti pišeš za studentsku rubriku, tvoje ideje su dobrodošle! Nije potrebno prethodno iskustvo, već samo zainteresovanost za studentska pitanja. Da biste se prijavili kliknite OVDE. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu!


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI