Универзитетски центар за академску сарадњу је студентска организација, коју је у децембру 2011. године основала група студената са Факултета политичких наука са циљем да личним радом и ангажману утиче на побољшање квалитета студирања у Србији и подизање студентског стандарда. Пре неког времена УНИЦАС је прославио свој први рођендан и примио у своје редове нове чланове. За релативно кратко време чланови УНИЦАС-а су склопили партнерства са већим бројем организација и компанија, успоставили комуникацију са студентима широм Србије путем сајта и друштвених мрежа, покренули и реализовали следеће пројекте:
- Студентски милиметар – сајт који се бави питањима студентског стандарда
- АЦЕМ – Академска електронска мрежа за размену литературе и информација
- Хуманитарна акција „Помозимо Анђели Јанковић“.
У току 2013. године ови млади ентузијасти планирају да
-пусте у рад Студентски сервис Праксе
-покрену фондацију хуманитарног карактера и фондацију за промоцију знања
-покрену иницијативу за стварање интегрисаног универзитета.
У циљу да сазнамо више о УНИЦАС-у интервјуисали смо председника организације Дејана Реметића и секретарку Форума УНИЦАС-с и координаторку Академске електронске мреже Тању Тодоровић .
Како је настао УНИЦАС?
Д.Р: Може се рећи да смо структуру, име и друге правне основе, Стефан Стојковић и ја начинили преко вечери, у једном ресторану на Видиковцу, на салвети. Исте те скице, показали смо другим оснивачима који су се сложили и неколико дана касније, папири за регистрацију су поднети.
У неколико речи, шта је то што УНИЦАС нуди студентима и својим члановима?
Д.Р: Пре свега, циљна група УНИЦАСа јесу младе особе, не само студенти, већ и они који ће то постати и они који су то били. Што се студената тиче, од Универзитетског центра за академску сарадњу, могу очекивати конкретне и прагматичне пројекте и акције, којима ће пре свега олакшати себи студирање. Све што организација са својим члановима испланира има за циљ да студентској популацији приближи оне неопходности, и да учење и академски рад подстакне. Од организације чланови могу очекивати потпуну слободу у предлагању и реализацији пројеката – али и нешто што је много важније: развијање способности зарад личних и организацијских потреба. Организација ће, уколико је у могућности, увек улагати у своје чланове, без идеје да се то мора вратити или одужити, али се мора заслужити! Тако, са задовољством могу најавити да ће у току ове године неколико особа добити средства за обуку у различитим областима – жеља нам је да те особе, захваљујући организацији стекну „алат“ којим ће сутра наћи посао и обезбедити себи финансијску стабилност у ово доба, економске кризе.
Да ли је било тешко окупити људе и заинтересовати их за идеју?
Д.Р: Било би можда препотентно рећи – није, али заиста интересовање за план и идеју имало је доста људи. Стога смо и приликом покретања организације бирали особе које ће бити ту, као темељ организације. Оно где је пак, било тешко, јесу регулисање правних оквира, проналажење средстава и давање замајца раду организације у виду предлагања „нултих“ пројеката који ће испромовисати организацију некако.
На који начин сте пронашли своје место међу осталим студентским организацијама?
Д.Р: Оно што можда нас издваја у односу на друге, јесте елемент конкретности и корисности, јер сваки пројекат који планирамо или спроводимо има циљ да заиста помогне и подстакне оне области које су најзапуштеније у академском слоју, као и да укаже на проблеме које млади могу имати.
После годину дана постојања организације – да ли сте задовољни постигнутим и каква су очекивања и планови за 2013. годину?
Д.Р: Врло смо задовољни. Порасли смо, квантитативно и квалитативно, Сазрели смо и идемо даље. Оно што ја обећавам, јесте да ће планови за 2013.годину бити дупло амбициознији и већи, јер смо то заслужили.
Имате ли подршку државних институција, правних лица, појединаца и колико вам је то значајно?
Д.Р: У досадашњем раду, успели смо да придобијемо подршку појединих институција, и руку сарадње у виду потенцијалног партнерства. Не желимо да уђемо у пројекат или активности с неким, а да не можемо да одржимо корак. Ово нам доста значи, с обзиром да смо релативно неафирмисани, а други препознају наше могућности и потенцијал. Неколико правних лица нам је пришло и понудило своја средства зарад остварења наших идеја, што ћемо засигурно искористити током ове године, о чему ће се већ писати.
На којем пројекту сте тренутно ангажовани и зашто је тај пројекат важан?
Т.Т: Пројекат Универзитетског центра за академску сарадњу на коме сам ангазована односно постављена за координатора је Академска електронска мрежа - АЦЕМ. Академска електронска мрежа је врло корисна ствар већинском делу популације. Она има за циљ да омогући лакшу размену неауторског материјала потпуно бесплатно, с жељом да се подигне ниво образовања у Србији. Поред тога, организација помоћу овог пројекта жели да у данашњим условима посебно помогне онима који нису у могућности да приуште себи литературу.
Како си се одлучила за пројекат и због чега?
Т.Т: За пројекат АЦЕМ сам се одлучила зато што мислим да својим ангажовањем на том пројекту на најбољи начин могу да допринесем раду како сервиса Академска електронска мрежа, тако и раду УНИЦАС-а. Такође сматрам да је то један од важнијих пројеката организације који директно утиче на побољшање студентског стандарда и омогућава боље услове особама које се едукују на територији Србије.
Како си задовољна сарадњом са остатком организације?
Т.Т: Веома сам задовољна сарадњом чланова УНИЦАС-а, како појединаца тако и колектива. Оно што је јако важно јесте да се у свим члановима примећују воља и жеља за радом као и креативност која путем разних акција и пројекта долази до изражаја. Задовољство ми је што сам део једног таквог тима.
Да ли мислиш да ће ангажовање на том пројекту утицати на даљи развој твоје каријере и на који начин?
Т.Т: Свакако да свако ново стечено искуство на било ком пољу може бити одличан ослонац и темељ, помоћу кога треба стварати и градити своју каријеру. Градити каријеру на основу свог знања и својих способности – сан је и жеља сваког младог човека.