Упознајте креативност у Пивницама!

Autor: Амела Đураковац

Шта значи бити креативан? И којим речима бих могла да опишем нечију креатвност, а да не користим изразе које смо сви већ до сада чули? Можда би било довољно само да напишем Андреа Мерњик - графички дизајнер, стипендиста фонда за младе таленте Доситеја већ две године, добитник многобројних признања за своје изложбе дизајна, комуникације и фотографија, љубитељ свега што има везе са креативношћу-decoupage, израда накита и ситница од фимо масе, шивење торбица, израда цветића од свиле и слично. Ипак, мислим да ни то не би било довољно да створи праву слику о Андреи, слику која сам ја успела да створим на основу њених одговора на моја питања.

Прочитала сам много дефиниција о томе шта је графички дизајн. Једна од њих је да је он један вид уметничке комуникације и стила, кроз употребу простора и слика. Како би га ти дефинисала својим речима и шта он представља за тебе лично?
За мене је графички дизајн поље личног изражавања, средство представљања ставова и идеја, али и област у којој своје креативне способности могу довести до највишег нивоа – кроз спој фотографије, типографије, илустрације, слике и цртежа . Водим се чињеницом да се упорношћу, радозналошћу и преданим радом могу достићи циљеви, али свему томе додајем уживање и забаву током рада, јер ће само на тај начин и други људи осетити исто посматрајући моје дело.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/лец8нгво1/Амела_ураковац_април_1.јпг" />

ФОТО: плакати-илустрације, Андреа Мерњик

Сваки дизајнер зна да је достигао савршенство не онда када сматра да ништа више не треба да “дода” у свој дизајн, већ онда када нема шта да “одузме”. Како тече твој креативни процес стварања неког дизајна? Да ли већ унапред имаш визију коју спроводиш у дело или ипак инспирација долази негде “успут“, онда када се можда најмање надаш томе?
Процес стварања започињем од оловке и папира. Прелазећи преко задатих смерница израђујем велики број скица и поред сваке бележим шта је потребно за њено реализовање. Даљи рад се претвара у креативни и непредвидиви процес . Често се дешава да након неког времена коригујем “старе” радове, јер увиђам неке грешке којих раније нисам била свесна или ме тај рад инспирише за креирање новог. Исти случај је и са личним истраживањима, за чије стварање инспирацију проналазим у свету око себе и најдражим људима. Не ограничава ме задати рок, ни жеља наручиоца, те се овим пројектима увек изнова враћам, радим на њима у слободно време и завршавам их када успем да пружим одговор на сва питања која дело изискује.

Своје радове си излагала на многим изложбама и на неким од њих добила и награде. Можеш ли да издвојиш неке од најзначајних и да их укратко опишеш?
Једна од мени најдражих је прва самостална изложба слика, 2008. године у Бачком Петровцу, једним делом и због специфичности изложбеног простора – аутентичној старој сеоској кући, која је прилагођена потребама изложбе.
Током претходне четири године, као студент Академије уметности, имала сам могућност да заједно са колегама, излажем своје радове на око 15 групних изложби, претежно у Новом Саду. На овим изложбама сам представљала радове из плаката, илустрације, фотографије, цртања и нових медија. Поред тога, учествовала сам и на неколико конкурса, од којих бих издвојила конкурс за типографски плакат у Ирану где је мој плакат уврштен у 50 најбољих од укупно 1260 пријављених радова пристиглих из целог света.
До сада сам освојила и неколико награда и признања за своје радове из области дизајна – претежно плаката, али и сликарства и фотографије. Издвојићу прво место на конкурсу за дизајн знака Завода за културу војвођанских Словака и последњу, а уједно и најзначајнију - Годишњу награду департмана ликовних уметности Академије уметности за најуспешнији уметничи рад у уметничкој дисциплини графичке комуникације .

<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/4цјелдгсx/Амела_ураковац_април_1.јпг" />

ФОТО: плакати-илустрације, Андреа Мерњик

Какву поруку носе твоји радови? Да ли би могла да их дефинешеш као једну заједничку целину или некако другачије?
Као целина, не могу рећи да сви радови носе исту поруку, али им је заједничко то што сваки од мојих радова у себи носи визуелно уобличену поруку, довољно јасну и креативно представљену. Дело није довољно квалитетно ако не утиче на посматрача, а то је могуће једино ако дизајнер полази од идеје и тежи ка њеном јасном приказу.

Бавиш се графичким дизајном, али и осталим креативним занимацијама, попут декупажа, израде накита и осталих ситница. Шта подстиче твоју креативност?
Инспиришу ме људи, свет и актуелна дешавања, природа и слике недоступних и далеких предела, које су нам данас, заједно са осталим информацијама, доступније него икада. Оно што је ново, лепо и занимљиво је одувек окупирало човекову пажњу, а ја увек тежим ка томе да себи приближим и боље упознам то што ме у датом тренутку привучи. На тај начин истражујем разне материјале и сфере креативног рада, проширујем своје видике, надограђујем способности и надопуњујем знање. Све ове “креативне занимације” за мене представљају једну врсту активног одмора.

Такође, веома те занима и фотографија. Може се рећи да представља део твоје свакодневице. Мислиш ли да ће и она можда постати једно од твојих пофесионалних опредељења у будућности?
Часове фотографије на Академији сам посећивала две године у оквиру изборних предмета. Упознала сам се са основама, али за професионално бављење форографијом потребно је много знања, које се стиче не само учењем, већ и искуством и потпуном преданошћу. Фотографија за мене представља један вид личног истраживања, а свој фотографски рад сводим на истраживање света око себе, креирање скица, брзо бележење идеја… Нажалост, фотографија је данас, као и графички дизајн, доступна свакоме. Експлоатисана је у неуметничке и сфере свакодневног живота, те јој квалитет драстично опада несразмерно квантитету.

Вредно радиш на многим пројектима, а тренутно је у току фестивал Позоришта Јанко Чеман, који се одржава у Пивницама од 28. Марта до 6.априла у којем ћес свој допринос дати кроз визуелни индентитет. Реци ми нешто више о томе?
Сарадња са позориштем Јанко Чеман почело је у августу прошле године, када сам учествовала на Позоришном семинару „Пишеш? Пишем!“ у радионици web и графичког дизајна. Упознала сам дивне људе који стоје иза овог позоришта, као и госте – професоре и студенте са Академије уметности из Банске Бистрице (Словачка), који већ годинама сарађују са позориштем и организује овај семинар као и сличне активности. Тада смо израђивали плакате за представе које су стварали учесници драмских секција, и кроз заједнички, креативан рад смо се упознавали, размењивали искуства и склапали нова пријатељства.
Позоришни фестивал ДИДА ове године слави 20. рођендан. Поводом тога, организатори су припремили богат програм – такмичарских као и гостујућих представа, а уједно и пропратне манифестације изложбе, промоције књига... Мој задатак је био осмишљавање визуелног идентитета фестивала, што је подразумевало најавни плакат, каталоге и плакате за пропратне манифестације, позивнице, програмске књижице, дипломе, захвалнице... Кроз илустрацију људске главе, сачињене од 20 годова, који симболишу 20 година фестивала и линије које се у средишту главе претварају у кључаоницу, приказала сам, на симболичан начин, како позориште утиче на публику, пружајући другачије и увек нове сензације, чији је циљ да остве утисак на посматрача и његова размишљања. Црвена боја је доминирала, не само као боја која се најчешће везује за позориште, али и као боја која је симбол свечаног јубилеја.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/еп5п7гац1/Амела_ураковац_април_1.јпг" />

ФОТО: плакати-илустрације, Андреа Мерњик

Како видиш себе кроз пар година? Имаш ли неки одређени циљ који тежиш да постигнеш?
Након завршетка започетих мастер студија, уколико будем у могућности, волела бих да путујем, стичем нова искуства и познанства, која ће ме инспирисати за стварање. Тренутно највише пажње усмеравам дизајну плаката и илустрацији, али је могуће да ћу се за кратко време више окренути некој другој блиској области. Спремна сам да и даље истражујем и учим, јер је то једини рецепт за загарантовани успех.
Ако би те неко упитао због чега би требало да студира графички дизајн, а не нешто друго, шта би му одговорила?
Никада не би убеђивала друге људе да треба да студирају графичи дизајн, нити било коју другу област. Свако треба да пронађе свој циљ, да открије шта је оно што му највише одговара и да постави себи питање, да ли је спреман да се тим послом бави у будућности. Графички дизајн, поред креативности и талента, као и свако друго занимање изискује одређена одрицања, преданост раду и истрајност у истом, али је и широко поље где сваки појединац може пронаћи оно шта ће му највише одговарати.

Радове Андрее Мерњик можете погледати